Слуз

Жлијезде слузне служе да слуз слузе. Излучевине слузне пак имају изванредан значај за разрађеност склопа нашег бића. Без слузи, у нашем тијелу завладало би неподношљиво трење, а наш живот, ако би уопште био могућ, шкрипао би заглушујуће руковети крутости и храпавости. С друге стране, слуз нам, посредством нашег чула додира, приређује тако живописан доживљај гађења, да нам је након таквог искуства довољно да чулом вида препознамо било шта љигаво и љепљиво или да чујемо прочишћавајући хропац накупљене слузи, па да наш желудац направи колут назад.

Одвратну страну доживљавања слузавости, такође, запажа и наше тајанствено духовно чуло, које успоставља своја мјерила и вриједности у загонетној сарадњи са осталим чулима. Вођени овим чулом, ми установљујемо разлике у достојанству појединих врста бића, у зависности од нескривености појављивања њихове слузавости. Због тога, на примјер, гмизавци и водоземци, у нашим очима, углавном не припадају узвишеним духовним сталежима, које могу да досегну оне биљке и животиње чија слузавост није тако несуздржано разголићена пред посматрачем.

Међутим, наше духовно чуло упушта се у проницање у слузавост бића и онда када она није тако поштено разголићена као у случају пужа голаћа. У овом смислу, ми међусобно разматрамо слузавост наших појединачних личности, кроз њихово испољавање недосљедности, непостојаности, превртљивости, склискости, мигољивости. Људска личност доживљена као љигава не може да очува достојанство своје сопствене сврхе, јер таква личност одаје утисак да служи само да слузи, и да тако омогућује глатку проходност најбезличнијих нагона према свом задовољењу. Ту нема достојанствене личности, будући да је она сведена на слузав вод хтјења.

Aко је, дакле, с једне стране, непрестано лучење слузи неопходно за подмазивање нашег бића, а с друге стране, препуштање нашег бића бујици слузи чини од њега љигаву личност, одвратну и себи и другима, онда нам ваља редовно испљувавати љигаве и склиске излучевине нашег посртљивог бића, да се оно не би оклизнуло, пало, испревртало у слузи, и тако потпуно услинавило достојанство наше личности. Посљедице самосталног лучења одражавају се на оно лучење које се јавља у нашим међусобним односима. Наше личности, једне код других, изазивају разноврсна лучења, која нашу осјећајност натапају соковима свакојаких укуса, од мржње до љубави. Искуство ових крајности нуди нам мјерило за разврставање слузи на грозоморан испљувак и блажено мазиво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.