Слободан Скерлић: Ратна прича без плакатне пропаганде

Препознао сам могућност да кроз филм "Топ је био врео" о злочину проговорим без заузимања страна, без плакатске пропаганде, али и без заузимања бљутаве еквидистанце и општих места, али пласирајући директну и снажну поруку против рата, против мржње, против подела...

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао редитељ и сценариста Слободан Скерлић из Београда, који ће режирати филм "Топ је био" врео, чије ће већи дио бити снимљен у Републици Српској.

* ГЛAС: Режираћете филм "Топ је био врео", за који сте писали и сценарио. Шта Вас је опредијелило да радите филм инспирисан истоименим Кецмановићевим романом?

СКЕРЛИЋ: Пре свега, у питању је изванредан роман. То, наравно, не значи нужно да је у питању и добар филмски предложак. Добра литература се често опире драматизацији. Овде то, међутим, није случај. Овај роман нуди неколико могућих сценаристичких праваца. Ја сам у драмски центар сместио однос дечака који губи родитеље и комшиницу (сурогат мајку) која га прихвата. Та прича нуди могућност да се проговори о рату као средству за систематско разарање људскости, о рату као догађају који нас трајно и неповратно оштећује.

* ГЛAС: Колико је незахвално радити филмове о рату у БиХ, с обзиром на то да је снимљено много таквих остварења?

СКЕРЛИЋ: Није снимљено довољно. То је толико трауматично искуство за све оне који су, на овај или онај начин то прошли, да има још стотине и стотине неиспричаних прича. Те приче се морају испричати. Боље их је причати камером, поезијом, музиком или четкицом, него бомбом, шамаром или политиком.

Уз то, овај филм заправо није о рату, није реконструкција дешавања. Он се дешава током рата, у окружењу рата, али показује шта рат чини нама, а не шта су ови или они чинили у рату, не бави се ни политичким аспектом, не пита и не одговара на питања ко је крив и/или ко је први почео. То је, дакле, уметничка конструкција о одрастању у суровом окружењу. Толико суровом да се детињству иманентна људскост загади и загуби.

* ГЛAС: На "Топу" ћете радити са глумцима из Републике Српске. Да ли је то и Ваша прва сарадња са "снагама" из РС?

СКЕРЛИЋ: Заправо да. Био је један неуспешан покушај да поставимо драматизацију истог романа пре нешто око годину у Народном позоришту Републике Српске. Тада сам упознао тај дивни ансамбл, али и још неке одличне глумце ван ансамбла. Са глумцем Жељком Митровићем и редитељем и глумцем Николом Пејаковићм сарађивао сам још на Aкадемији. Обојица су играла још у мом дипломском филму.

Мислим да је у уметничким подухватима свако мешање енергија, сензибилитета, искустава здраво и на корист. Тако да очекујем да сарадња глумаца и аутора из Сарајева, Бањалуке, Тузле, Приједора, Мостара, Зенице, Загреба, Београда донесе додатни квалитет овом филму.

* ГЛAС: Коју оцјену бисте дали кинематографији у Србији данас?

СКЕРЛИЋ: Кинематографија у Србији не постоји. То што се снимају филмови је последица личног лудила или, ако више волите, ентузијазма појединаца. Појединачни резултати зависе, дакле, од интелектуално-морално-естетичких габарита појединих продуцената и аутора, а не од кинематографске стратегије или система, јер њих нема.

Први 3D филм са Балкана

* ГЛAС: Да ли припремате још неки филм?

СКЕРЛИЋ: Имам сценарио за будући филм. У питању је музичка комедија о батинама као васпитном методу. Смештена је у Јутутунију почетком 20. века. То ће бити први 3D филм са Балкана - најавио је Слободан Скерлић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.