Slobodan Skerlić: Ratna priča bez plakatne propagande

Prepoznao sam mogućnost da kroz film "Top je bio vreo" o zločinu progovorim bez zauzimanja strana, bez plakatske propagande, ali i bez zauzimanja bljutave ekvidistance i opštih mesta, ali plasirajući direktnu i snažnu poruku protiv rata, protiv mržnje, protiv podela...

Ovo je u intervjuu za "Glas Srpske" rekao reditelj i scenarista Slobodan Skerlić iz Beograda, koji će režirati film "Top je bio" vreo, čije će veći dio biti snimljen u Republici Srpskoj.

* GLAS: Režiraćete film "Top je bio vreo", za koji ste pisali i scenario. Šta Vas je opredijelilo da radite film inspirisan istoimenim Kecmanovićevim romanom?

SKERLIĆ: Pre svega, u pitanju je izvanredan roman. To, naravno, ne znači nužno da je u pitanju i dobar filmski predložak. Dobra literatura se često opire dramatizaciji. Ovde to, međutim, nije slučaj. Ovaj roman nudi nekoliko mogućih scenarističkih pravaca. Ja sam u dramski centar smestio odnos dečaka koji gubi roditelje i komšinicu (surogat majku) koja ga prihvata. Ta priča nudi mogućnost da se progovori o ratu kao sredstvu za sistematsko razaranje ljudskosti, o ratu kao događaju koji nas trajno i nepovratno oštećuje.

* GLAS: Koliko je nezahvalno raditi filmove o ratu u BiH, s obzirom na to da je snimljeno mnogo takvih ostvarenja?

SKERLIĆ: Nije snimljeno dovoljno. To je toliko traumatično iskustvo za sve one koji su, na ovaj ili onaj način to prošli, da ima još stotine i stotine neispričanih priča. Te priče se moraju ispričati. Bolje ih je pričati kamerom, poezijom, muzikom ili četkicom, nego bombom, šamarom ili politikom.

Uz to, ovaj film zapravo nije o ratu, nije rekonstrukcija dešavanja. On se dešava tokom rata, u okruženju rata, ali pokazuje šta rat čini nama, a ne šta su ovi ili oni činili u ratu, ne bavi se ni političkim aspektom, ne pita i ne odgovara na pitanja ko je kriv i/ili ko je prvi počeo. To je, dakle, umetnička konstrukcija o odrastanju u surovom okruženju. Toliko surovom da se detinjstvu imanentna ljudskost zagadi i zagubi.

* GLAS: Na "Topu" ćete raditi sa glumcima iz Republike Srpske. Da li je to i Vaša prva saradnja sa "snagama" iz RS?

SKERLIĆ: Zapravo da. Bio je jedan neuspešan pokušaj da postavimo dramatizaciju istog romana pre nešto oko godinu u Narodnom pozorištu Republike Srpske. Tada sam upoznao taj divni ansambl, ali i još neke odlične glumce van ansambla. Sa glumcem Željkom Mitrovićem i rediteljem i glumcem Nikolom Pejakovićm sarađivao sam još na Akademiji. Obojica su igrala još u mom diplomskom filmu.

Mislim da je u umetničkim poduhvatima svako mešanje energija, senzibiliteta, iskustava zdravo i na korist. Tako da očekujem da saradnja glumaca i autora iz Sarajeva, Banjaluke, Tuzle, Prijedora, Mostara, Zenice, Zagreba, Beograda donese dodatni kvalitet ovom filmu.

* GLAS: Koju ocjenu biste dali kinematografiji u Srbiji danas?

SKERLIĆ: Kinematografija u Srbiji ne postoji. To što se snimaju filmovi je posledica ličnog ludila ili, ako više volite, entuzijazma pojedinaca. Pojedinačni rezultati zavise, dakle, od intelektualno-moralno-estetičkih gabarita pojedinih producenata i autora, a ne od kinematografske strategije ili sistema, jer njih nema.

Prvi 3D film sa Balkana

* GLAS: Da li pripremate još neki film?

SKERLIĆ: Imam scenario za budući film. U pitanju je muzička komedija o batinama kao vaspitnom metodu. Smeštena je u Jututuniju početkom 20. veka. To će biti prvi 3D film sa Balkana - najavio je Slobodan Skerlić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.