Слободан Бода Нинковић: Филм Свети Георгије као неостварени сан

Имао сам и срећу и част да и прије представе "Живот у тесним ципелама" сарађујем са Душаном Ковачевићем, а нарочито задовољство ми је било да радим на праизведби антологијског текста "Свети Георгије убива аждаху", који је на сцену постављен 1984. године. Једино ми је жао што нисам имао прилику да заиграм и у истоименом филму.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" глумац Слободан Бода Нинковић, кога су Бањалучани имали прилику да гледају на "Театар фесту" у представи "Живот у тесним ципелама", у извођењу Звездара театра.

- После паузе од шест година, вратио сам се у позориште и нисам могао да добијем бољу понуду од ове у Ковачевићевој представи. Било је велико задовољство радити са целом екипом и сви заједно уживамо сваки пут када играмо ову представу - рекао је Нинковић.

* ГЛAС: Како је било сарађивати са Душаном Ковачевићем, не само као са драмским писцем, него и као редитељем?

НИНКОВИЋ: Душко увек за себе каже да није редитељ, а с друге стране сам се уверио да има невероватно прецизну способност да глумца води кроз текст. И то је, пре свега, зато што он воли глумце и кад пише, он пише тачно за оне људе које би волео да види у представи. Тако је било и са овим текстом "Живот у тесним ципелама", јер нас је он одабрао, што је и нама с друге стране било много лакше да на сцени остваримо све што је он замислио.

* ГЛAС: У представи "Живот у тесним ципелама" тумачите улогу шофера Исе. Како сте комуницирали са ликом и колико се људи данас могу поистовијетити са његовом судбином?

НИНКОВИЋ: Иса је један од штрајкача пропале фабрике обуће "Лизо". Он је познат карактер, а то је човек који је доста радио и путовао и који је на основу те вожње покушавао и успевао да искористи ситуацију у превоз разне робе у личну корист. С друге стране, он је свој посао у фирми страшно волео. Цели тај текст прича о једном времену које је, нажалост, на измаку, а људи се грчевито труде да не испусте то време, не схватајући да је неминовно да дође до промена. Што се више опиремо, губимо више времена, а могли бисмо то време много корисније да употребимо на налажење модалитета за преживљавање. Велика грешка је што сви ми само чекамо да неко нешто уради и да се нешто деси, што је потпуно погрешно.

* ГЛAС: Да ли Ковачевићева представа даје неке одговоре на друштвено стање у коме се налазимо?

НИНКОВИЋ: Душко овим текстом показује да је и збланут и фасциниран, затечен ситуацијом у друштву, то јесте на телевизији. Данас у Србији на четири телевизије можете да гледате толико ријалити шоу програма, који немају везе са нормалним светом. Такви програми везују људе за телевизор и троше народу време, а ниво се сваким приказивањем срозава надоле. Тако се и наши ликови у представи такмиче ко ће да преживи, а у ствари се Душко поиграо са тим актуелним тренутком и неодлучним ставом ликова у представи. Они знају да морају да се буне, да неко евентуално покушава да преотме фабрику у којој штрајкују, али не знају како да се боре, нити како да изнађу неко решење за своје проблеме. Публика различито реагује на ову представу. Смеха има, али тај смех је пун горчине и тежине, јер се велики број људи може пронаћи у судбинама ових штрајкача.

Нове улоге

* ГЛAС: Послије дуже паузе поново радите. У којим улогама ћемо Вас моћи у будућности гледати?

НИНКОВИЋ: Снимио сам један јако занимљив филм, који би требало до краја године да угледа светло дана, а радни наслов му је "О бубама и суперхеројима". То је један нетипичан српски филм, али не бих да откривам баш све детаље. Недавно сам пристао да радим и на једном кабареу са колегиницом Јеленом Јовичић, па ћемо да видимо шта ће од свега тога да буде. Оно што ми је у ствари најбитније, је да понудим квалитет у свему што радим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.