Slobodan Boda Ninković: Film Sveti Georgije kao neostvareni san

Imao sam i sreću i čast da i prije predstave "Život u tesnim cipelama" sarađujem sa Dušanom Kovačevićem, a naročito zadovoljstvo mi je bilo da radim na praizvedbi antologijskog teksta "Sveti Georgije ubiva aždahu", koji je na scenu postavljen 1984. godine. Jedino mi je žao što nisam imao priliku da zaigram i u istoimenom filmu.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" glumac Slobodan Boda Ninković, koga su Banjalučani imali priliku da gledaju na "Teatar festu" u predstavi "Život u tesnim cipelama", u izvođenju Zvezdara teatra.

- Posle pauze od šest godina, vratio sam se u pozorište i nisam mogao da dobijem bolju ponudu od ove u Kovačevićevoj predstavi. Bilo je veliko zadovoljstvo raditi sa celom ekipom i svi zajedno uživamo svaki put kada igramo ovu predstavu - rekao je Ninković.

* GLAS: Kako je bilo sarađivati sa Dušanom Kovačevićem, ne samo kao sa dramskim piscem, nego i kao rediteljem?

NINKOVIĆ: Duško uvek za sebe kaže da nije reditelj, a s druge strane sam se uverio da ima neverovatno preciznu sposobnost da glumca vodi kroz tekst. I to je, pre svega, zato što on voli glumce i kad piše, on piše tačno za one ljude koje bi voleo da vidi u predstavi. Tako je bilo i sa ovim tekstom "Život u tesnim cipelama", jer nas je on odabrao, što je i nama s druge strane bilo mnogo lakše da na sceni ostvarimo sve što je on zamislio.

* GLAS: U predstavi "Život u tesnim cipelama" tumačite ulogu šofera Ise. Kako ste komunicirali sa likom i koliko se ljudi danas mogu poistovijetiti sa njegovom sudbinom?

NINKOVIĆ: Isa je jedan od štrajkača propale fabrike obuće "Lizo". On je poznat karakter, a to je čovek koji je dosta radio i putovao i koji je na osnovu te vožnje pokušavao i uspevao da iskoristi situaciju u prevoz razne robe u ličnu korist. S druge strane, on je svoj posao u firmi strašno voleo. Celi taj tekst priča o jednom vremenu koje je, nažalost, na izmaku, a ljudi se grčevito trude da ne ispuste to vreme, ne shvatajući da je neminovno da dođe do promena. Što se više opiremo, gubimo više vremena, a mogli bismo to vreme mnogo korisnije da upotrebimo na nalaženje modaliteta za preživljavanje. Velika greška je što svi mi samo čekamo da neko nešto uradi i da se nešto desi, što je potpuno pogrešno.

* GLAS: Da li Kovačevićeva predstava daje neke odgovore na društveno stanje u kome se nalazimo?

NINKOVIĆ: Duško ovim tekstom pokazuje da je i zblanut i fasciniran, zatečen situacijom u društvu, to jeste na televiziji. Danas u Srbiji na četiri televizije možete da gledate toliko rijaliti šou programa, koji nemaju veze sa normalnim svetom. Takvi programi vezuju ljude za televizor i troše narodu vreme, a nivo se svakim prikazivanjem srozava nadole. Tako se i naši likovi u predstavi takmiče ko će da preživi, a u stvari se Duško poigrao sa tim aktuelnim trenutkom i neodlučnim stavom likova u predstavi. Oni znaju da moraju da se bune, da neko eventualno pokušava da preotme fabriku u kojoj štrajkuju, ali ne znaju kako da se bore, niti kako da iznađu neko rešenje za svoje probleme. Publika različito reaguje na ovu predstavu. Smeha ima, ali taj smeh je pun gorčine i težine, jer se veliki broj ljudi može pronaći u sudbinama ovih štrajkača.

Nove uloge

* GLAS: Poslije duže pauze ponovo radite. U kojim ulogama ćemo Vas moći u budućnosti gledati?

NINKOVIĆ: Snimio sam jedan jako zanimljiv film, koji bi trebalo do kraja godine da ugleda svetlo dana, a radni naslov mu je "O bubama i superherojima". To je jedan netipičan srpski film, ali ne bih da otkrivam baš sve detalje. Nedavno sam pristao da radim i na jednom kabareu sa koleginicom Jelenom Jovičić, pa ćemo da vidimo šta će od svega toga da bude. Ono što mi je u stvari najbitnije, je da ponudim kvalitet u svemu što radim.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.