Сличност

Ни исти, ни различити, него слични, као што су то жена и мушкарац, такви смо међусобно сви ми. Шта више, већа или мања сличност успоставља уједно истовјетност и различитост између свега живог, свега неживог, свега живог и неживог под сводом небеским и на њему.

То, да бескрајно мноштво разних појединачности чини један те исти свијет и да су све те појединачности истовремено раздвојене и обједињене, усклађено је посредством њихове свеопште, међусобне, мање или веће, сличности.

Човјек, на примјер, може да спава као клада, да ради као мрав, да плете као паук, да пјева као славуј, да цвили као штене, да подмеће као кукавица, да се крије као ној, да се измигољи као риба, да се опире као стијена, да привлачи као магнет, да сагори као гориво, да освјежи као студенац, да разгали као цвијет, да се издува као вјетар, да заштити као пећина, да се затвори као јаје, да избије као изданак, да употпуни као зачин, да се натмури и разведри као небо, да се игра као мајмунче...

У свим стварима које усредсређено проматра изблиза, у свим пространим призорима које сагледава на одстојању, у сваком живом бићу, поготово људском, чији лик посматра, човјек може да препозна сличност са самим собом, са својим ликом и да доживљај те сличности, лика с обликом, лика с крајоликом, лика с ликом, изрази с ликовном сликом, у равни или простору. Отуд мртве природе, пејзажи, портрети... Као што је, у већој или мањој мјери, једно другом, све на свијету слично, тако, више или мање, човјек свему сличи, тако су, више или мање, свијет и слика свијета слични.

Сличност разноликости, коју запажамо у свим облицима, крајолицима, ликовима, омогућује да се путем њихових заједничких црта успоставља опште саобраћање, чиме се међу њима преноси значење и оцртава свеобухватна слика. Ово преношење значења, згрчено у грчкој ријечи метафора, јесте неприкосновени свеопшти умјетник који усклађује звуке разноликости и сличности у вјечном спјеву што га изводи свијет.

Метафора је, попут свјетлости хитра, неисцрпна разносачица свих појединачних особености свакога и свачега, с краја на крај свијета, са најизоштренијим чулима за препознавање најтананијих сличности без ниподаштавања разноликости. Још од древних времена ми чувамо оне производе људске дјелатности у којима наилазимо на задивљујуће окретне путање метафоре и тако потврђујемо нашу наклоност према истанчаном увиђању сличности у разноликости, нашу усмјереност на умјетност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.