Славко Штимац: Српском филму недостају обични људи

Срђан Шекара
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Славко Штимац: Српском филму недостају обични људи

Волео бих да се у филмовима који настају на просторима бивше Југославије више бавимо обичним стварима и животима обичних људи, а не неким тешким темама, неретко и са примесама политичког памфлетизма.

Ово у интервјуу за "Глас Српске" каже прослављени глумац Славко Штимац, који ових дана, заједно са супругом, академском сликарком Весном Голубовић из Београда, борави на Ликовној колонији Пале.

Додаје да не бисмо смјели занемарити чињеницу да велика већина нормалног и породичног свијета жели да гледа управо филмске приче из којих не избија утисак да на овим просторима живе само неки екстреми у различитим варијантама.

* ГЛAС: Играли сте запажене, често и главне улоге у више од 50 филмских пројеката и запажених серија, па сте позвани и да коментаришете стање у кинематографији на просторима екс-Југославије?

ШТИМAЦ: Народ је давно исковао изреку да "свако време носи своје бреме" и то се потврђује и у кинематографији. У свим новоствореним државама нешто се радило, са мање или више успеха, али мој лични став је да би било и добро и корисно за све, а то се у одређеној мери и догађа, да се у још значајнијој мери обнови међусобна сарадња, ако ни због чега другог, онда због тржишта. Јасно је да тржиште од 20-ак милиона људи нуди већу шансу за успех, него када се функционише на простору новонасталих држава појединачно. Не видим препреке за такав приступ, а, уосталом, то се већ и дешава.

Знате како, филм је скупа работа и ако се удружи више страна, онда је све лакше. Новонастале земље појединачно су ипак мала тржишта, што указује на то да се тешко може издвојити велики новац за добар филмски пројекат, а да се, опет, са сигурношћу може рачунати на његов поврат, да не кажем зараду. Било је и таквих случајева, али они су, ипак, били ретки. С друге стране, корисна је комуникација међу људима и ја у томе видим перспективу ових простора.

* ГЛAС: Можете ли повући паралелу између кинематографије бивше Југославије и онога што је настало, или пак остало послије распада ове бивше државе?

ШТИМAЦ: Па, не знам баш... Свака кинематографија има свој развој и не бих могао сада тачно рећи где се налазимо. Људи су једно време били, барем када је Београд у питању, под снажним оптерећењем последица санкција, а нису изостале ни неке фрустрације у другим срединама. Један број младих аутора окренуо се тада темама које су се бавиле једном врстом изолације. Видим и добро је што се ствари у том делу мењају, али не можемо заборавити да се гледањем неких филмова стицао утисак да само неки екстремни људи живе на овим просторима, било да су разбојници, наркомани, или они који потежу пиштоље...

* ГЛAС: Славка Штимца генерације памте као најпопуларнијег глумца-дјечака са малих екрана. Не чини ли Вам се да је сада мало филмова и серија тог типа, па тако и јунака са којима би се поистовијетиле нове генерације?

ШТИМAЦ: Једном сам се нашалио и рекао: Па, нема их зато што је порастао Славко... Не знам зашто, али чини ми се да се филмови о деци и за децу више скоро и не раде. У моје време је тога било много више, а мој, да се модерно изразим "тајминг", био је такав да сам ускакао из улоге у улогу и с њима одрастао као живахан, али и праведан и доброћудан дечак. Ти ликови, осећам и у садашњим контактима, остали су у лепој успомени код људи, па неретко стичем утисак као да их асоцирам на неко, њима драго и лепо време.

Ево, скоро су ме звали у Загреб, јер су урадили дигитализацију "Вука самотњака", што је јако скуп процес, а објаснили су ми да су се за то одлучили да би створили нешто што би се користило као својеврсна школска литература.

* ГЛAС: На крају, шта планирате и можемо ли Вас ускоро очекивати у неком новом пројекту?

ШТИМAЦ: Тренутно сам слободан, али у блиској перспективи планирам учешће у филмском пројекту доброг и талентованог редитеља Дејана Зечевића. Још је рано говорити о детаљима, али то је нешто што је у припреми. Чуће се...

Позориште

Немам неко велико искуство у позоришту, тек две-три године почетком 90-их, али ми је и то кратко играње на даскама користило. Добро је да се у животу глумца све комплетира и сматрам да сам у одређеној мери успео у томе - рекао је Славко Штимац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.