Сјечиво

Најстарији људски чин сјечења који могу да замислим је пресијецање пупчане врпце зубима. Надахнут, ваљда, предњим дијелом зубала које му је уметнуто у главу, древни човјек је и сам почео да производи сјечиво. Заривао га је у вратове и комадао месо животиња, просијецао земљу плугом и сјецкао је мотиком, сјекао је траву косом, жито српом, дрвеће сјекиром, клесао камен... Уперивао је сјечиво и употребљавао га у односима с другим људима, да би им се наметнуо или да би се од њих одбранио. Користио га је и за својеручно пресијецање нити властитог живота.

Током времена, док сијече и сијече, воду прамцем пловила, ваздух крилима летјелице..., сјечиво деље и обликује човјека који га употребљава. Оно му брије лице, ноге, пазухе, препоне и друге дијелове тијела, а унакрсна сјечива крате му косу и нокте. Сјечиво засијеца и расијеца људску кожу, месо или кост, и тако омогућује захвате унутар тијела и главе. У човјековом спољном изгледу сјечиво је врло препознатљив чинилац, и, такође, чест путник у његову унутрашњост.

Сјечиво је засјекло и у језик, па може да наоштри ријечи, а оштре ријечи опет могу да насијеку, пресијеку, сасијеку, као препад са чакијом. На овакве изазове оштрих ријечи, с друге стране, може да се одговори одсјечно, и тако се воде они разговори који изгледају и звуче као мачевање. Ми, људи, једни другима, припремамо засједе стискајући за дршку оштру ријеч иза леђа, или потежући је насумице из њедара. Међусобно се изазивамо на двобоје, учествујемо на јавним надметањима, објављујемо самосталне вјежбе и приређујемо представе руковања оштрим ријечима, уздајући се у потпуности у прекаљеност сјечива ријечи које изговарамо.

Заједно са свим овим дељањем, оштрењем и шиљењем човјека, сјечиво је понекад успјело да постигне задивљујућу истанчаност оштрице његовог запажања. Таква оштрица заиста просијеца до сржи, и као да то чини с лакоћом. Она не бира ткиво у које засијеца, њој је све подједнако стварно и битно, и сваки њен рез је обухватан. Тамо гдје просијеца истанчана оштрица запажања, не осјећа се ни бол ни задовољство од реза, зато што се истовремено осјећа све. Када, послије таквог реза, човјек погледа на себи мјесто на којем га је оштрица засјекла, једино што налази је ожиљак истине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.