Сје­ћања у гла­со­ви­ма вје­тра

БAЊA ЛУ­КA - Ро­ман "Гла­со­ви у ве­тру" Гроз­да­не Олу­јић, ко­ји је до­био НИН-ову на­гра­ду за 2009. го­ди­ну, про­мо­ви­сан је у сри­је­ду уве­че у ви­је­ћни­ци Бан­ског дво­ра Кул­тур­ног цен­тра.

На про­мо­ци­ји су, осим аутор­ке, го­во­ри­ли члан жи­ри­ја за НИН-ову на­гра­ду Aле­ксан­дар Јо­ва­но­вић, уре­дник књиже­вног про­гра­ма у Бан­ском дво­ру Кул­тур­ном цен­тру Ру­жи­ца Шу­ка­ло и Игор Си­ма­но­вић.

- Не бих ре­кла да је НИН-ова на­гра­да кру­на мо­је ка­ри­је­ре, али сва­ка­ко јес­те зна­чај­на на­гра­да. Уто­ли­ко пре што сам у је­дном пе­ри­оду са ра­ним ро­ма­ни­ма би­ла дру­га као кан­ди­дат. Очи­гле­дно је да НИН-ова на­гра­да мно­го зна­чи, а ни­сам ни би­ла све­сна то­га - ис­та­кла је Гроз­да­на Олу­јић.

Она ка­же да је "Српска књиже­вна за­дру­га" обја­ви­ла чет­врто из­дање "Гла­со­ва у ве­тру", ко­ји су ве­ома тра­же­ни код чи­та­ла­ца.

- Чу­ла сам да је 30 хиљада при­ме­ра­ка про­да­то и прос­то не мо­гу да ве­ру­јем да наш на­род то­ли­ко чи­та - ре­кла је Олу­ји­ће­ва.

На­гра­ђе­ни ро­ман го­во­ри о нај­зна­чај­ни­јој по­ро­ди­ци у мит­ском мјес­ту Ка­ра­но­ву.

- "Гла­со­ви у ве­тру" при­ча­ју о се­ћању и за­бо­ра­ву, јер гла­вни ју­нак, пси­хи­ја­тар Да­ни­ло Aрац­ки, има ве­ли­ки страх да не по­чне да за­бо­равља. Ра­злог за то је што је његов први па­ци­јент би­ла де­вој­ка ко­ја ни­је мо­гла да се се­ти ни ка­ко се зо­ве. Та Ру­жа Ра­шу­ла про­вла­чи се кроз це­ли ро­ман, као и страх гла­вног ју­на­ка. Та­да он схва­та да је је­зик тај ко­ји пам­ти - ис­при­ча­ла је Гроз­да­на Олу­јић.

Гла­вни ју­нак њеног ро­ма­на, жи­ве­ћи у Aме­ри­ци, ба­ви се про­бле­мом сје­ћања и ис­то­вре­ме­но тра­га за сво­јим нес­та­лим бра­том. Умјес­то њега, про­на­ла­зи бра­то­вог си­на. Тај бра­тов син му бу­ди на­ду да пос­то­ји мо­гу­ћност по­врат­ка у земљу ко­ју је ос­та­вио и да без па­мћења не­ма ни­че­га.

- У је­дном тре­нут­ку он при­ча сво­јим ко­ле­га­ма о на­шој на­ро­дној по­ези­ји и схва­та да смо је­дин­стве­на земља на све­ту ко­ја је успе­ла да се одржи, да на­род очу­ва свој иден­ти­тет и да оп­ста­не пет сто­ти­на го­ди­на за­хваљују­ћи по­ези­ји - ис­ти­че Олу­ји­ће­ва.           

Члан жи­ри­ја ко­ји је одлу­чи­вао о НИН-овој на­гра­ди Aле­ксан­дар Јо­ва­но­вић на­гла­ша­ва да је ро­ман "Гла­со­ви у ве­тру" осво­јио прво мјес­то у врло ош­трој кон­ку­рен­ци­ји.

- Ро­ман Гроз­да­не Олу­јић је ве­ома до­бро ком­по­но­ван, има ја­сан по­че­так и крај. Са дру­ге стра­не, то је ро­ман ко­ји се ле­по чи­та и има при­чу ко­ја те­че сво­јим то­ком. Реч је о ро­ма­ну ко­ји се ослања на на­шу тра­ди­ци­ју и мо­тив се­оба, али и на пис­це као што је Ми­лош Црњан­ски, по­ма­ло на Сте­ва­на Раи­чко­ви­ћа, али и на прет­хо­дне књиге Гроз­да­не Олу­јић - ка­же Јо­ва­но­вић.

Он до­да­је да ро­ман са радњом смје­ште­ном на крај 20. ви­је­ка до­но­си са со­бом гла­вног ју­на­ка ко­ји тра­га за сво­јим иден­ти­те­том и ко­ре­ни­ма.

- Си­гур­но је да су "Гла­со­ви у ве­тру" са­га о се­оба­ма на­шег на­ро­да. Ро­ман се за­врша­ва све­тли­јом бо­јом, ко­ја ну­ди на­ду и оп­ти­ми­зам - ре­као је Aле­ксан­дар Јо­ва­но­вић. 

Бај­ке       

Гроз­да­на Олу­јић је на­пи­са­ла не­ко­ли­ко збир­ки бај­ки, "Се­де­фна ру­жа и дру­ге бај­ке", "Не­бес­ка ре­ка и дру­ге бај­ке", "Де­чак и прин­це­за", "Принц обла­ка", "Зла­тни тањир", "Ка­мен ко­ји је ле­тео", "Сне­жни цвет", ро­ман-бај­ку "Звез­да­не лу­та­ли­це". По њеним бај­ка­ма снимљене су пло­ча и ка­се­та "Се­де­фна ру­жа" у ин­тер­пре­та­ци­ји Ми­је Aле­кси­ћа, уз му­зи­чку пратњу Ла­зе Рис­тов­ског. Свјет­ску пре­ми­је­ру на по­зо­ри­шним дас­ка­ма бај­ке Гроз­да­не Олу­јић има­ле су у по­зо­ри­шту у аме­ри­чкој држа­ви Њујорк.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.