Сjећања на разарање Народне библиотеке Србије, стигли поклони из 30 амбасада

Београд - Програм обиљежавања Дана сјећања на разарање Нароне библиотеке Србије настављен је у згради Библиотека представљањем једине рукописне књиуге која није спаљена 6. априла, 1941, разговором о књизи “Свакодневни живот под окупацијом 1941- 1944” и презентацијом књига које су прикупљене на поцетку кампање “Повратак књиге на Косанчићев венац”.

Гужва у холу централне читаонице била је знак да су гости и редовни читаоци пожурили да погледају “Зборник српских житија и хиландарски типик” који је исписао грешни таха монах Марко, једину сачувану рукописну књигу из предратног фонда НБС.

Кодекс написан у Хиладару средином 14. вијека имао је бурну историју, али се од 19. вијека налазио у НБС из које је изнет пред сам рат а враћен 1944. и од тада се чува у трезору НБС.

Публика је данас имала први пут прилику да га види али само до 20 сати. Како је током предавања о овој изузетно драгоценој књизи рекла проф. др Ирена Шпадијер, у њој се налазе оригинална дјела старе спрске књижевности (Доментијаново “Зитије светог Шимеона”, Теодосијево “Житије светога Саве” препис Хиландарског типика и друга дјела).

Она је испричала да је кодекс позајмио на реверс историчар Владимир Чоровић и чувао га током рата, а враћен је одмах након ослобођења и тако није подијелио судбину колекције од 1.400 старих српских рукописа који су изгорјели.

У непосредној близини је постављена изложба од око 1.500 књига које су поклоњене од јутрос НБС у оквиру акције “Повратак књиге на Косанчићев венац”.

Поклони

Како је Тањугу рекао в.д. директора НБС Дејан Ристић, поклони су стигли из 30 амбасада.

Пољска је поклонила пакет од 100 наслова, а из амбасаде Њемачке је стигла раскошно илустрована монографија “Културни светови” али и писмо у коме се објашњава да је прави поклон њемачке државе на путу и ради се о првом издању, из 1854, “Српских народних бајки” на њемачком језику, Јакова Грима и Вука Караџића, што је библиофилска ријеткост првога реда.

Ристић је казао да се акција “Повратак књиге на Косанчићев венац” наставља и да ће наслови којих нема у фонду НБС бити задржани, док ће остале књиге, прикупљене на овај начин, бити дате библиотеци у Куршумлији. Он је захвалио свима који су већ поклонили књиге и позвао појединце и инстутције да дарују књиге.

Током поподнева предастављена је историографска монографија “Свакодневни живот под окупацијом 1941-1944” коју су приредили Наташа Милићевић из Института за новију историју Србије и Душан Никодијевић из НБС.

- Књига има 900 страна и избор је из недвних бележака које је оставио Драгутин Ј. Ранковић, државни чиновник и публициста у пензији и члан предратне Демократске странек - рекао је Никодијевић.

Он је од септембра 1941. до августа 1944. свакодневно биљежио оно што је сматрао да је важно за слику о животу у окупираном Београду. Према ријечима Никодијевића, све биљешке су чуване на Одељењу посебних фондова и за разлику од свједочења генерала, дипломата, политичара и књижевника приказују рат из перспективе “малог обичног човека”.

Из биљежака се може сазнати какво је било вријеме сваког дана током рата, чега је било на пијацама и по којој цијени, дешавања на улицама, а посебно је значајан његов опис бомбардовања априла 1941. и савезничког за Ускрс (16. април) 1944.

Никодијевић је казао да је Ранковић уписивао пред крај рата и политчке коментаре из којих се могло видјети да је био наклоњен покрету Драже Михаиловића у односу на партизански.

До краја дана предвиђена је презентација пројекта Математичког института САНУ и НБС у области заштите културне баштине и концерт хора Српско-јеврејског певачког друштва.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.