Шетња невидљивим дијеловима града

БЕОГРAД - Изложба визуелне умјетнице из Београда Душице Дражић "Простори", која је завршена прошле седмице у Центру за културу Сопот, имала је циљ да се кроз документацију седам независних радова насталих у периоду од 2003. до 2009. године анализира линија која се провлачи кроз праксу ове ауторке.

Реализована у сарадњи са кустоскињом Маидом Груден, поставка обухвата радове "Слепа улица", "Прелом", "To loosely reside/ Weeds - useful plante ", "Дом у ул. Rydygirea 45а, Wroclaw", "Restlessness; or the display of the leukocyte ", "Surrealisma of simplicity" и "Београдске разгледнице".

Заједничко за изложене радове јесте да "окупирају" флексибилне, недефинисане, а самим тим и отворене просторе, у којима појединац још увијек има могућност да иницира, дјелује, али и да преузме одговорност.

- Препуштањем радова окружењу, пролазницима и датом тренутку ствара се ново тело у коме се одигравају узрочно-последичне реакције које одређују даљи ток развоја настале симбиозе – продужење, трансформацију, одумирање. Документација често остаје једини сведок - рекла је Душица Дражић.

Умјетницу привлаче простори без закона, простори неправилности, разлика, флексибилности, интуиције који чине невидљиви дио града.

- Унутар простора неправилности и разлика пролазник ("шетач") има слободу да делује, да нарушава хомогеност, да функционише као привремени прекид постојећег стања. Укрштање пролазника и простора пуни град траговима, исцртавајући невидљиву мапу историје "шетања" - истакла је Душица Дражић.

Пројекат "Прелом" реализован је 2008. године у Галерији Дома културе Студентски град. Он је, према ријечима ауторке, резултат директне провокације галеријског простора и окружења. Душица Дражић је испунила празан простор копијама постојећег, носећег стуба који заузима централну позицију у галерији. Мноштво идентичних стубова брише локацију оригинала и упућује на промишљање о привиду ослонца.

- Мрежа правилно распоређених стубова креира правилан лавиринт, а поглед посетиоца бива блокиран суседним стубом. Уласком посетиоца неутралан (празан) део галерије се модификује (пуни и празни) и до тада статичан простор уводи се у стање константног унутрашњег кретања - објаснила је Душица Дражић.

Овом интервенцијом, додала је она, галерија постаје умјетничко дјело, а посматрач саставни, неопходни елемент.  

Рад "Слепа улица" реализован је ове године у оквиру заједничког пројекта "Семиотика града" групе "Usually4".  

- "Слепа улица" је реконструкција јавног простора у оквиру галеријског, при чему дводимензионална граница – фотографија слепе улице постаје екстензија оба простора - казала је Душица Дражић.

Према њеним ријечима, просторном реконструкцијом изазвана је и реконструкција покрета, при чему посјетилац преузима перформативну улогу "шетача".

- Уласком у слепу улицу, посетилац стаје, посматра крај, да би се вратио уназад до тачке када креће новим путем. Интимно проживљавање повратка у току кога се сагледавају све три временске дистанце (прошлост, садашњост и будућност), као и само постојање другог пута, јесу за мене битни елементи овог рада - казала је Душица Дражић.

Она је додала да је "Слепа улица" истовремено и покушај да се превазиђе подјела на "рад у јавном простору" и "рад у галеријском простору".

"Београд: Неместа"

Душица Дражић је заједно са Уном Поповић курирала изложбу "Београд: Неместа".

- Током августа и септембра ове године, а у оквиру изложбе  "Београд: Неместа" реализовано је четрнаест "site- specifi" радова уметника из Србије и иностранства. Уна Поповић и ја искористиле смо тренутак док је зграда Музеја савремене уметности под реконструкцијом и усмериле рад ка јавном простору (музеј је "измештен" у град) - казала је Душица Дражић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.