Сестрица

Музика је име добила по умјетности Муза, старогрчких бесмртних сестара, заштитница различитих умијећа којима оне обдарују и надахњују људски род. Музе, односно пјесме, изникле су као огранак божанског родослова, као ћерке Урана и Геје, Неба и Земље, или као њихове праунуке, ћерке Зевса и Мнемосине, бога громовника и богиње памћења. Историја коју нам је написану оставио Херодот, родоначелник историчара, подијељена је у Aлександријском музеју, светилишту Муза при којем је установљена чувена Библиотека, на девет књига, што одговара броју Муза, и свака од тих књига произвољно је насловљена именом једне од девет распјеваних сестара.

Клио славне догађаје биљежи и овјековјечује, она приповиједа историју. Еутерпа је весело расположена, она увесељава свирањем музичких инструмената. Талија је у цвату расцвјетале духовитости, она изводи комедију. Мелпомена пјева пјесму неизбјежне кобне судбине, она изговара трагедију. Терпсихора ужива у здруженој пјесми и игри, она хорски пјева и плеше. Ерато је љубављу испуњена, она пјевуши лирску љубавну поезију. Полихимнија мноштвом химни увеличава свечаности, она пјева поезију светковина. Уранија је у висока небеса загледана, она разоткрива астрономију. Калиопа лијепим гласом збори, она поје епску приповједачку поезију.

На острву Лезбос, у Егејском мору, у седмом вијеку старе ере рођена је дјевојчица Сапфо, која је, заједно са својим вршњакињама, доспјела у издвојену заједницу младих дјевојака које се припремају за брачни живот. У тој заједници дошла је до изражаја њена надахнута поетска личност и она је заједницу младих удавача преобразила у дом поклоница Муза. Сапфо је тамошње дјевојке учила да пишу пјесме, да их милозвучно изговарају и пјевају, да свирају, да праве вијенце и огрлице од цвијећа, да дражесно ходају и плешу, да гаје осјећања дубоке љубави...

Њена сачувана поезија наводи на закључак да се Сапфо понекад заљубљивала у своје ученице и да је са некима од њих упражњавала и тјелесна љубавна уживања, због чега она слови за једну од икона женске хомосексуалности. Такође, њени стихови помињу и силну неузвраћену љубав коју јој је побудио Фаон, љепотан у којег се заљубила чак и Aфродита, и отуд потиче прича да је очајна Сапфо, скочивши у море са литице несрећно заљубљених, прекратила свој живот. Уз то, постоји и прича која наводи да је ова пјесникиња била удата, да је имала ћерку, и да је доживјела старост. Платон је имао да каже да је Сапфо десета Муза; а она је изнова понављала: Опет Ерос, што удове млитави, распамети мене, то слатко и горко, неодољиво створење..

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.