Сергеј Трифуновић: Косу сам напустио, јер сам се ошишао

БAЊAЛУКA - Срби имају неописиву потребу да све маркирају, да све стрпају у неку фиоку, па сам ја тако већ 15 година "контроверзни глумац", мада нико не уме од свих тих људи да објасни шта значи реч контроверзан. То значи да је неко у сукобу са самим собом, а ја то дефинитивно нисам, јер стојим иза свега што сам урадио.

Рекао је ово позоришни и филмски глумац Сергеј Трифуновић, који је недавно отишао из хит представе "Коса" Кокана Младеновића, а за "Глас Српске" каже да је то урадио, јер се "ошишао".

- Отишао сам из приватних разлога, а то је зато што сам одсекао косу - рекао је Трифуновић.

Осим филма и позоришта, Сергејева велика љубав је и музика, а тренутно ради на музичком пројекту са "Биг бендом", Леном Ковачевић и Виклером Скајем.

- Лену знам одмалена, па је некако и природно дошло до те наше сарадње. Радимо на пројекту који је спој рокенрола и џеза, а цела прича ће угледати светло дана у марту идуће године - додао је Трифуновић, који је гостовао у Бањалуци са Крушевачким позориштем и представом "Тврђава".

* ГЛAС: Како сте "комуницирали" са ликом Османа у представи "Тврђава" по дјелу Меше Селимовића, а у режији Небојше Брадића?

ТРИФУНОВИЋ: Лик Османа је један од многих који имамо готово у сваком граду, кога сви ми знамо и кога срећемо на сваком кораку, срећом или несрећом. У сваком случају, он није нешто што није блиско, већ је врло блиско, познато и препознатљиво. Нажалост, врста људи као што је Осман перманентно опстаје у данашњем времену. Заправо, само такви и опстају. Можда не трају дуго, али дефинитивно су такви људи најгласнији, најборбенији и највише отимају.

* ГЛAС: У представи глумите заједно са оцем Томом и млађим братом Браниславом. Какав је осјећај бити заједно са њима на сцени?

ТРИФУНОВИЋ: У представу сам "ускочио" уместо Вука Костића, а представа у Бањалуци ми је четврто извођење са њима. Морам признати да ми се тек сада, на неки начин, све "слегло", не водим више рачуна о тексту који морам да изговорим, већ сад могу да баш примам енергију од колега, па и од та два Трифуновића који су на сцени. Диван је осећај играти са њима. У једном тренутку сам свестан да су ми то отац и брат, а онда престанем да их гледам тако и почнем да их доживљавам као колеге. Заправо се борим сам са собом да немам осећај да су ми то отац и брат, пошто у "Тврђави" морам да будем груб према њима.

* ГЛAС: Осим што сте на турнеји са Крушевачким позориштем, водите емисију "Хиторама" на МТВ-ју, а играте и у филму "Гавран" са Џоном Кјузаком. Одакле црпите енергију?

ТРИФУНОВИЋ: Ова година ми је била радна и бурна, а надам се да ће бити и сљедећа, јер поред "Гаврана" треба да играм у још три филма. "Хиторама" је феноменалан пројекат који промовише добру музику и надам се да ћу је радити и даље. Снимам са Џоном Кјузаком, то је филм о последњим данима Едгара Aлана Поа. Он игра Поа, ја играм једну малу улогу, и то је то. У два филма у којима треба да играм не бих да причам, јер још нису почели да се снимају, а Бранислав и ја планирамо заједно да снимимо један филм, односно наша продукцијска кућа "Hit and Run". Све су то тек планови за идућу годину, па не бих да баксузирам причајући о нечему што још није почело.

* ГЛAС: Играли сте у "Српском филму", који изазива бурне реакције од када се појавио? Како Ви гледате на то?

ТРИФУНОВИЋ: Наша публика је генерално публика са много предрасуда, пошто се "храни" лошим информацијама, пре свега, из "жутих новина". Због затрованости ума таквим "информација" људи просто заборављају да читају и оно што пише, а камоли између редова. Тако да "Српски филм", који заправо и јесте метафора, људи су почели да гледају на други начин, јер не знају ни шта то значи. Не знају ни зашто је тако бруталан, нити због чега се тако уопште зове, ни о чему се ту заправо ради. Стално покушавам да објасним људима ту метафору филма и кажем, кад гледате филмове Дејвида Линча са линеарним метафорама, а онда они мене питају: Ко је Линч?. И ту престаје сва прича. Мислим да смо нација која је заборавила да чита.

Публике

* ГЛAС: Публика Вас воли, како на филму, тако и у позоришту. A гдје се Ви више проналазите?

ТРИФУНОВИЋ: Тренутно ми је много лакши филм, а позоришне даске су увек изазов. Отац и брат су ме "натерали" да се вратим у позориште, где дуго нисам био, али признајем да ми је лепо и да уживам. Једини проблем са позориштем је што тражи пуно енергије, а новчано, нажалост, не даје много. Aли ипак могу рећи да је позориште лепше од филма, али да ми је филм тренутно ближи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.