Sergej Trifunović: Kosu sam napustio, jer sam se ošišao

BANjALUKA - Srbi imaju neopisivu potrebu da sve markiraju, da sve strpaju u neku fioku, pa sam ja tako već 15 godina "kontroverzni glumac", mada niko ne ume od svih tih ljudi da objasni šta znači reč kontroverzan. To znači da je neko u sukobu sa samim sobom, a ja to definitivno nisam, jer stojim iza svega što sam uradio.

Rekao je ovo pozorišni i filmski glumac Sergej Trifunović, koji je nedavno otišao iz hit predstave "Kosa" Kokana Mladenovića, a za "Glas Srpske" kaže da je to uradio, jer se "ošišao".

- Otišao sam iz privatnih razloga, a to je zato što sam odsekao kosu - rekao je Trifunović.

Osim filma i pozorišta, Sergejeva velika ljubav je i muzika, a trenutno radi na muzičkom projektu sa "Big bendom", Lenom Kovačević i Viklerom Skajem.

- Lenu znam odmalena, pa je nekako i prirodno došlo do te naše saradnje. Radimo na projektu koji je spoj rokenrola i džeza, a cela priča će ugledati svetlo dana u martu iduće godine - dodao je Trifunović, koji je gostovao u Banjaluci sa Kruševačkim pozorištem i predstavom "Tvrđava".

* GLAS: Kako ste "komunicirali" sa likom Osmana u predstavi "Tvrđava" po djelu Meše Selimovića, a u režiji Nebojše Bradića?

TRIFUNOVIĆ: Lik Osmana je jedan od mnogih koji imamo gotovo u svakom gradu, koga svi mi znamo i koga srećemo na svakom koraku, srećom ili nesrećom. U svakom slučaju, on nije nešto što nije blisko, već je vrlo blisko, poznato i prepoznatljivo. Nažalost, vrsta ljudi kao što je Osman permanentno opstaje u današnjem vremenu. Zapravo, samo takvi i opstaju. Možda ne traju dugo, ali definitivno su takvi ljudi najglasniji, najborbeniji i najviše otimaju.

* GLAS: U predstavi glumite zajedno sa ocem Tomom i mlađim bratom Branislavom. Kakav je osjećaj biti zajedno sa njima na sceni?

TRIFUNOVIĆ: U predstavu sam "uskočio" umesto Vuka Kostića, a predstava u Banjaluci mi je četvrto izvođenje sa njima. Moram priznati da mi se tek sada, na neki način, sve "sleglo", ne vodim više računa o tekstu koji moram da izgovorim, već sad mogu da baš primam energiju od kolega, pa i od ta dva Trifunovića koji su na sceni. Divan je osećaj igrati sa njima. U jednom trenutku sam svestan da su mi to otac i brat, a onda prestanem da ih gledam tako i počnem da ih doživljavam kao kolege. Zapravo se borim sam sa sobom da nemam osećaj da su mi to otac i brat, pošto u "Tvrđavi" moram da budem grub prema njima.

* GLAS: Osim što ste na turneji sa Kruševačkim pozorištem, vodite emisiju "Hitorama" na MTV-ju, a igrate i u filmu "Gavran" sa Džonom Kjuzakom. Odakle crpite energiju?

TRIFUNOVIĆ: Ova godina mi je bila radna i burna, a nadam se da će biti i sljedeća, jer pored "Gavrana" treba da igram u još tri filma. "Hitorama" je fenomenalan projekat koji promoviše dobru muziku i nadam se da ću je raditi i dalje. Snimam sa Džonom Kjuzakom, to je film o poslednjim danima Edgara Alana Poa. On igra Poa, ja igram jednu malu ulogu, i to je to. U dva filma u kojima treba da igram ne bih da pričam, jer još nisu počeli da se snimaju, a Branislav i ja planiramo zajedno da snimimo jedan film, odnosno naša produkcijska kuća "Hit and Run". Sve su to tek planovi za iduću godinu, pa ne bih da baksuziram pričajući o nečemu što još nije počelo.

* GLAS: Igrali ste u "Srpskom filmu", koji izaziva burne reakcije od kada se pojavio? Kako Vi gledate na to?

TRIFUNOVIĆ: Naša publika je generalno publika sa mnogo predrasuda, pošto se "hrani" lošim informacijama, pre svega, iz "žutih novina". Zbog zatrovanosti uma takvim "informacija" ljudi prosto zaboravljaju da čitaju i ono što piše, a kamoli između redova. Tako da "Srpski film", koji zapravo i jeste metafora, ljudi su počeli da gledaju na drugi način, jer ne znaju ni šta to znači. Ne znaju ni zašto je tako brutalan, niti zbog čega se tako uopšte zove, ni o čemu se tu zapravo radi. Stalno pokušavam da objasnim ljudima tu metaforu filma i kažem, kad gledate filmove Dejvida Linča sa linearnim metaforama, a onda oni mene pitaju: Ko je Linč?. I tu prestaje sva priča. Mislim da smo nacija koja je zaboravila da čita.

Publike

* GLAS: Publika Vas voli, kako na filmu, tako i u pozorištu. A gdje se Vi više pronalazite?

TRIFUNOVIĆ: Trenutno mi je mnogo lakši film, a pozorišne daske su uvek izazov. Otac i brat su me "naterali" da se vratim u pozorište, gde dugo nisam bio, ali priznajem da mi je lepo i da uživam. Jedini problem sa pozorištem je što traži puno energije, a novčano, nažalost, ne daje mnogo. Ali ipak mogu reći da je pozorište lepše od filma, ali da mi je film trenutno bliži.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.