Шћери моја“ на Театар фесту у Бањалуци: Снага и усуд жене у окриљу очеве љубави

Ову дирљиву причу кроз коју гледамо судар старог и новог свијета, добар креативни замах, али и доказ да се наша историја може претворити у трагање за промјеном, режирала је Ана Вукотић, а представа је рађена по тексту Маје Тодоровић. На позорници посматрамо књаза Николу  и видимо сатиричан приказ једног дијела црногорске историје, његову љубав према мезимици, првој шћери Зорки, али и његово незадовољство синовима које на површину исплива само на моменте. У сјени породичних односа препознајемо и оне политичке који су вођени између Русије, Србије и Црне Горе. Сјајни Мирко Влаховић је дочарао књаза Николу, а мезимицу Зорку која покушава да схвати зашто не може бити владарка државе сукобљавајући се са обичајима, друштвом и породицом игра млада глумица Вања Јовићевић. Зорка очеве поданике, који су до краја комични, ставља на муке бројним питањима на која они немају адекватне одговоре. Зоркину мајку Милену игра Варја Ђукић, а остале улоге играју Данило Челебић, Мишо Обрадовић, Славко Калезић, Слободан Маруновић, Стеван Радусиновић, Горан Вујовић, Зоран Вујовић и Душан Ковачевић.

Селекторка Театар феста Слађана Зрнић је истакла да је  ова представа врло јасна, чиста и добра.

- Она у себи има и духовитости па је разгалила овај наш фестивал. Снага и усуд су кључне ријечи, а усуд ове жене почиње да дјелује на самом почетку представе. Колико год она била снажна, паметна и образована, само зато што смо у таквим друштвима, она је већ у самом наставку угушена, али то не значи да не треба да се боримо. Ова представа, иако говори о снази једне жене и љубави оца, она није феминистичка, она је топла, паметна и вјерујем да има поклонике међу мушком, колико и међу женском публиком-рекла је Зрнићева.

„Шћери моја“ је комад који је први пут одигран 2016. године, а редитељка Ана Вукотић је нагласила да је њена основна мотивација да се бави овим текстом била питање  шта би било да је краљ Никола одлучио да Зорка буде владар.

-Мислим да то и данас пулсира са данашњим гледаоцем. Чини ми се да данас имамо мање емпатије и много мање разумијевања за женску причу у односу на вријеме о којем говори овај комад. То је и за нас био велики мотив, једна тема која је и данас за публику савремена и чиме још треба да се бавимо. Ово је текст који допушта мушкарцима да буду емотивни и тај однос очева и шћери, који је у Црној Гори врло специфичан, а мислим да то можемо да подијелимо и на неки шири контекст. И дан-данас смо миљенице својих очева, али кад дође тај тренутак када треба да преузмемо неке важније улоге, ту се увијек иде линијом мањег отпора, а то је да будемо заштићене од свега тога што тај хаотични свијет и то друштво у којем живимо нам пружају- објаснила је она.

Нагласила је да радећи на овом комаду није хтјела да црногорска историја буде прича која доминира.

-У црногорском друштву које је подијељено, као, вјероватно, и сва друштва на Балкану, није нам то била тема. То нам је послужило као нека потка да градимо ту атмосферу, да причамо о живим људима, да тог краља представимо као једног оца много шћери. Та уопште женска прича и та емоција коју имају и та реплика коју ја јако волим и коју све жене у Црној Гори воле- „шћери моја, сине мој“ је најбитнија-рекла је Вукотићева и додала да ово заиста није   феминистички памфлет.

Објаснила је да јој је било много важније  да отвори ту емоцију краља који је и отац, те шћери, ту позицију мајке, краљице Милене, која је апсолутно из сјенке била једна можда и већа владарка од краља Николе.

Говорећи о својој улози краља Николе, глумац Мирко Влаховић је истакао да у овој представи он није био краљ.

-Више сам волио да будем отац. Имао сам тај проблем. Друга ствар је у томе што мушка суза има свој бол, има свој разлог и има своје хтијење, али има и своје оправдање, јер имати овакву кћерку и имати овакву партнерку и глумицу је инспирација за мене као старијег глумца и оца. То је нека хемија, пулс, нешто што не могу објаснити како сам правио. Не знам каква је то хемија, али, ипак, пратимо то једно стање и ово је представа у којој се сви волимо, а то је ријеткост. Уживам да је играм, а мислим да се то преноси и на публику-казао је Влаховић.

Глумац Слободан Маруновић је изразио задовољство што након 32 године игра у Бањалуци.

- Овај театар, овај скуп вечерас је оно најдивније и највеличанственије што краси позориште. Ово је једини нормалан скуп данас на Балкану кад говоримо о театрима и фестивалима. Овдје смо сви заједно, овдје смо сви оставили и клер и политику и нације, све. Овдје смо сви били једно, на једном и једином есенцијалном људском задатку – да будемо људи – да сагледамо све своје слабости, врлине и мане и да заједно живимо судбину једне породице у свим тим династичким породичним сукобима између Русије, Србије, Црне Горе, свега онога што и данас живимо-поручио је Маруновић.

Театар фест, који се ове године одржава под слоганом "Снага земље" биће затворен вечерас када ће бити одржан концерт "Музика кроз вијекове" и додијељене награде побједницима. Концерт почиње у 20 часова, а наступиће Сара Вујошевић Јовановић (сопран), Дмитриј Гриних (баритон) и Амир Џаковић (клавирска пратња).

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.