Сава Шумановић, 1896- 1942 (I) -Великан српског сликарства

Сава Шумановић, један од најзначајнијих српских сликара XX века, рођен је 22. јануара 1896. у Винковцима. Његови родитељи, отац Милутин и мајка Персида потицали су из угледних и добростојећих шидских породица. Обоје су били образовани. Отац, шумарски инжењер са службом у Винковцима се рано пензионисао, те се млада породица са четворогодишњим сином вратила у Шид.

Родитељи су за сина јединца имали јасно одређен животни пут. Планирали су да постане адвокат, као стриц Светислав у Загребу. После завршене основне школе у Шиду, 1906. године уписао је Гимназију у Земуну. Гимназијски дани текли су уобичајено, редовно је писао писма родитељима.

Од 1911. похађао је сликарски курс професора Исидора Јунга. Лета је проводио у Грацу код стричевог пријатеља усавршавајући немачки језик. По сопственом казивању, драгоцене савете о цртању и сликању добио је од старијег пријатеља Славка Воркапића који је био ђак Уметничко-занатске школе коју је водио Љуба Ивановић.

По завршетку гимназије се вратио у Шид и саопштио родитељима да је сликарство његов једини могући пут у животу. Родитељи, нарочито отац, нису били сагласни са његовим избором. Мајка је била та која је пронашла компромисно решење око избора животног позива, које би одговарало и оцу и сину.

Сава се 1914. године уписао у Загреб на Вишу привремену школу за умјетност и обрт, после које је могао добити државну службу. Прву годину био је у класи професора Отона Ивековића, а следеће три у класи професора Клемента Црнчића.

Рад школе подразумевао је студирање по старим мајсторима. Време је проводио у окружењу младих напредних уметника који ће касније постати цењени и признати ствараоци, Ђура Тиљак, Маријан Тепше, Јозо Туркаљ, Срећко Сабљак, Миливој Узелац.

Нарочито блиско пријатељство успоставио је са Миланом Штајнером. Тада је започело и дугогодишње искрено пријатељство са Антонијом Кошчевић, касније удатој Ткалчић, која је у истој школи учила вајарство. Редовно је учествовао на школским изложбама.

Шумановићево школовање у Загребу завршено је 1918. године. У априлу те године приредио је "Интимну изложбу" са Богумилом Царом у Урлиховом салону, а у јулу је учествовао на заједничкој завршној изложби своје школе. У сведочанству су забележене најбоље оцене и квалификације.

Другу самосталну изложбу приредио је 1920. године у Музеју за умјетност и обрт у Загребу. Изложба је прошла запажено и са добрим критикама.

У јесен исте године одлази у Париз, центар уметничких збивања. Тај први боравак трајао је само неколико месеци, али је представљао драгоцено искуство за младог уметника. По доласку у Париз уписао се, како је то тада било уобичајено, на тромесечни курс код истакнутог ликовног педагога и уметника Андреа Лота, који је припадао струји аналитичког кубизма, пропагирао конструктивно сликарство. Желео је да у хаос модерног сликарства уведе ред, теорију и архитектонску дисциплину. Лот је Шумановића сматрао својим најталентованијим учеником, а његов утицај на уметника присутан је до краја живота.

По повратку у Загреб, организовао је у октобру изложбу у Уметничком павиљону, потпуно под утицајем француског искуства. Сматрао је за потребно да своје идеје и ставове објасни кроз текст каталога изложбе. Нажалост, конзервативна критика и публика Загреба није прихватила Шумановићева нова дела. Следеће четири године провео је у Загребу покушавајући да конзервативну средину упозна са променама у свету уметности. Тада се настали текстови из теорије уметности: "Сликар о сликарству" и "Зашто волим Пусеново сликарство", које је 1924. године објавио у "Књижевнику". Ови текстови представљају драгоцено сведочанство о образовању и ставовима о уметности Саве Шумановића.

Године 1925. вратио се у Париз. Поново је на Монпарнасу, тада омиљеном месту свих уметника. Потпуно растерећен материјалних проблема, уместо да ужива у окружењу и раду, цео боравак од три године провео је оптерећен неизвесношћу. Из непознатих разлога француска влада му је издала ограничену визу.

За "франкофила" по сопственом казивању, већ афирмисаног сликара, часног, материјално обезбеђеног, било је понижавајуће то што је морао продужавати визу сваких шест месеци. Био је, такође, обавезан да настави усавршавање у неком атељеу.

Поново се уписао на курс код Андреа Лота. Проучавао је старе мајсторе по музејима, учествовао на изложбама. На интернационалној изложби у Паризу октобра 1926. продао је један акт. Заједно са другим младим уметницима који су боравили на Монпарнасу учествовао је у декорисању култне кафане "Купола". Угледни француски часописи који су се бавили уметношћу пишу о Сави Шумановићу и репродукују његове слике. Упркос проблемима са визом, то је период када његов рад запажају и хвале ликовни критичари, када му француска влада пре југословенске откупљује слике за музеје и када су настала нека од најзначајнијих дела, Доручак на трави, Бела ваза и сигурно најзначајније Пијани брод.

Монументалну композицију Пијани брод изложио је на Салону независних, а оцене критике биле су подељене. Слика је репродукована на насловној страни фебруарског броја часописа "Ле Црапоуиллот" 1928. године.

После свега, тог пролећа, потпуно исцрпљен и духовно и физички, вратио се ради опоравка, накратко, у родитељски дом у Шид. Током лета насликао је серију пејзажа "Сремске крајине" на којима први пут бележи јединствену светлост и атмосферу завичаја. Овој теми ће се током последње деценије живота највише посветити.

У септембру исте године приредио је на Новом универзитету у Београду пету самосталну изложбу слика које су настале у Паризу. Распродао је већину слика. Ликовна критика такође је позитивно оценила радове. Задовољан, већ у октобру поново се упутио у Париз.

Последњи боравак у граду светлости провео је на Монпарнасу, где је поново опремио атеље. Предано је сликао, најчешће пејзаже и актове. Слике које документују правац и идеје које је прихватио су ремек-дела Црвени ћилим, Лежећи женски акт, Луксембуршки парк у Паризу. Два акта за које му је позирала чувена Кики, модел, сликарка и певачица, крунисана краљица Монпарнаса, сведоче о уметничком окружењу у коме је живео. Проблеми са здрављем поново су се вратили, и у марту 1930. године вратио се у Шид.

Изложба у МСУРС

У Музеју савремене умјетности Републике Српске у четвртак, 5. јула, биће отворена изложба слика Саве Шумановића. Изложбу Саве Шумановића Музеј савремене умјетности приређује у сарадњи са Галеријом слика "Сава Шумановић" из Шида, а поводом 70 година од смрти великог умјетника.

У Бањалуци ће бити представљена два велика ауторска пројекта Галерије слика из Шида: "Последња деценија" (кустос Весна Буројевић) и "Сава Шумановић, лично, породично и национално" (кустос Радован Сремац). Поставка садржи изабране слике - 46 уља на платну, из посљедње деценије његовог стваралаштва, који је уједно и Шумановићев најзрелији опус.

Дјела Саве Шумановића, у мањем обиму од скорашње, Бањалучани су видјели 1979. године, када су у тадашњем Дому културе (данас Културни центар - Бански двор) били постављени његови пејзажи.

(Аутор је кустоскиња Галерије "Сава Шумановић")

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.