Саша Каралић: Преиспитивање знања

У својим радовима бавим се свим оним у шта се усуђујемо да вјерујемо, од религије, преко науке до политике. Свака врста вјере је нека врста фиктивног улагања. Зато се изложба зове "Фиктивна раван". Свака врста вјеровања се дешава на одређеној фиктивној равни. Да би вјеровао у нешто, ти мораш прво да прихватиш то као чињеницу, била то чињеница или не.

Ово је за "Глас Српске" рекао визуелни умјетник Саша Каралић, Бањолучанин настањен у Aмстердаму. Његова изложба "Фиктивна раван" биће отворена вечерас у 19 часова у Музеју савремене умјетности Републике Српске.

* ГЛAС: Централни рад на овој изложби зове се "О извјесности".

КAРAЛИЋ: Овај рад преиспитује сам систем знања, начин на који је знање продуцирано, начин на који се знање дијели, начин на који комуницирамо преко знања. Постоје неке утврђене чињенице у које вјерујемо и које не преиспитујемо, типа да постоји толико и толико планета у соларном систему, да има толико и толико дана у седмици. Те ствари се не преиспитују и оне су основа западног система знања. Овај централни рад дјелује деконструктивно у односу на тај систем знања. Кроз одређену пресију покушавам да натјерам главни лик у видеу да понавља питања толико често док не изгубе свој смисао. У првом видеу постављена су му питања која иду од врло генералних до врло личних и сваки пут када он мисли да је одговорио тачно, он је кажњен трчањем од 25 секунди. Значи, једини начин да избјегне казну је да намјерно слаже. У другом видеу он поставља серију питања и не добија одговор на њих. У трећем видеу, који је исто у тој инсталацији, сам ја који иза камере контролише ситуацију и одговара на та питања које је он поставио у другом видеу. Значи, ради се о једном кружном кретању питања и одговора, гдје је на крају тај круг затворен без неког видљивог резултата.

* ГЛAС: Шта одређује људско сазнање? Шта је тачно, а шта погрешно?

КAРAЛИЋ: Сама ова инсталација је и мој лични приступ систему знања: знање као систем треба стално да се преиспитује да би постало виталније, да би се кретало даље. Aко се систем знања узме као чињеница и као једина истина, онда систем знања на којем се читаво друштво темељи не може да се развија даље. Остаје се на статусу кво. Значи, једино знање које ја признајем у овом контексту је сазнање да систем знања треба преиспитати и деконструисати да бисмо се ми развијали као јединка духовно и материјално.

* ГЛAС: У каквој вези су капитализам и вјера?

КAРAЛИЋ: На овој изложби биће један видео рад из серије разговора са протестантским свештеником из Холандије, гдје сам му ја поставио питање о капитализму, да ли он вјерује у капитализам и шта капитализам њему значи. Он каже да се капитализам поводи "законом џунгле", значи законом јачег. Како он каже, хришћанство се одувијек противило том "закону џунгле". Ја исто ту негдје посматрам капитализам на тај начин.   Јасно се види да капитализам долази до тачке кључања или тачке разјашњења, да је то као сваки политички систем који има рок трајања. Сад, који је сљедећи систем који ће доћи након капитализма, ми то не знамо, то зависи од нас и од неких нових генерација.

Поп-арт

Поп-арт је од Ендија Ворхола па надаље важна ставка у преиспитивању самог капитализма. Сваки пут када би Ворхол насликао конзерву граха, он не би сликао ту конзерву као центар његовог опажања већ би је сликао као центар преиспитивања самог производа. Значи поп-култура у умјетности има ту димензију преиспитивања самог система у којем постоји.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.