Саборовање у знаку нобеловца Иве Aндрића

У Јадру, родном крају оца српске писмености Вука Стефановића Караџића, однедавно је одржана наша најстарија културна манифестација 77. Вуков сабор.

Програм овогодишњег саборовања, које је обухватило на десетине садржаја у Лозници, Тршићу, Бањи Ковиљачи и другим мјестима Јадра, отворио је министар културе Србије Предраг Марковић истакавши "да се Вук за своју реформу српског језика морао ослонити на помоћ пријатеља и добронамјерних људи који су бринули о културном насљеђу свих Словена".

На свечаности приређеној тим поводом у Вуковом Дому културе у Лозници о значају ове културне манифестације говорили су још и градоначелник Лознице Видоје Петровић и предсједник Скупштине Града Крагујевца Саша Миленић, јер је првом саборском приредбом, представом Књажевачко-српског театра из Крагујевца "Ђаво и мала госпођица", рађена по тексту Ђорђа Милосављевића и у режији Жанка Томића, представљен град Крагујевац.

Исте вечери у "Галерији Мина Караџић" у Лозници отворена је изложба Завода за заштиту културе Крагујевца и Фото-клуба "Aполо" под називом "Завичај модерне Србије" и представљене књиге Издавачке куће "Кораци".

Седамдесет седми Вуков сабор, са петнаестак књижевних, сценских и музичких приредби, ове године био је посвећен великом књижевнику и једином српском нобеловцу Иви Aндрићу.

Прије завршне свечаности у Тршићу представљане су "Матица српска" и "Вукова задужбина", а представљена су и два тематска броја часописа за књижевност "Буктиња" из Неготина, посвећена дјелима Доситеја Обрадовића и Вука Караџића.

- Вук је најзначајнија личност српске књижевности и културе у првој половини 19. вијека, а Доситеј је имао гесло "Књиге, књиге, браћо, а не звона и прапорци" - рекао је уредник "Буктиње" Горан Вучковић.

Централна манифестација Вуковог сабора, на Саборишту у Тршићу, почела је "Химном Вуку" Стевана Мокрањца.

Први пут ове године традиционалну бесједу је држао гост из иностранства, професор Универзитета "Мартин Лутер" у њемачком граду Халеу, слависта и књижевни преводилац Aнгела Рихтер, која је напоменула "да је Вук један од најзначајнијих симбола српског народа и његове културе".

Професор Рихтер је казујући о Иви Aндрићу истовремено говорила и о Вуку, али и о културним везама Њемачке са Србијом и јужнословенским земљама. Она је подсјетила и да су својевремено у Халеу боравили Доситеј Обрадовић и Вук Караџић, али да је у том граду рођена и Тереза Aлбертине Лујза фон Јакоб Робинстон, чији су преводи Вукових пјесама на њемачки језик остали ненадмашни.

- Вук Стефановић Караџић и Иво Aндрић, као и бројни писци и истраживачи културе и језика и историје, уписали су се у културну историју Европе и историју њемачко-јужнословенских и њемачко-српских односа, као прави амбасадори културе. На нама је да се, с циљем даљег унапређивања тих контаката, заједно ангажујемо, уважамо супротна мишљења и развијамо поштовање према другом - рекла је Рихтерова.

Она је подсјетила и да је Иво Aндрић изузетно цијенио Вука Караџића, јер и он, као и Вук, представља важно сјећање.

- Aндрићева дјела на њемачком говорном подручју прихваћена су као европско културно добро из самог врха јужнословенске књижевности - рекла је Aнгела Рихтер.

У умјетничком дијелу програма на Саборишту "Крушевачко народно позориште" извело је Aндрићеву "Проклету авлију" у драматизацији, сценској поставци и режији Небојше Брадића.

У "Вуковој спомен-школи" отворена је изложба Музеја града Београда "Иво Aндрић писац или дипломата", док је у Музеју писма и језика представљена радио-драма "Aндрићеви звучни пејзажи" полазника љетње школе звука Факултета драмских умјетности из Београда.

И ове године завршну свечаност у Тршићу пратио је импозантан број научних радника, књижевника и других стваралаца, те поштовалаца Вуковог дјела и мјештана Јадра, Подриња, Поцерине, Рађевине и Семберије, али и других крајева Србије и Републике Српске.

Језик

Обиљежавајући двјеста година од смрти Доситеја Обрадовића на књижевној вечери уочи Сабора српски књижевници су стали у одбрану ћирилице и српског језика, а прочитана је и резолуција Удружења књижевника Сербије о потреби очувања српског језика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.