Роб у фотељи, херој на сцени

Водити позориште значи стално ограничавање, помало и ропство. Прилагођавање на наше време, новац којим располажемо и онај који нам је потребан. То су стеге. A оно што се ради на сцени и пред камером је апсолутна слобода

AКО желите да постигнете неку атракцију у позоришту, нећете успети, зато што је циркус много атрактивнији, а телевизија шаренија, гласнија и бржа. Због тога позориште данас треба да се посвети искључиво емоцији - рекао је за "Глас Српске" познати српски глумац и управник "Aтељеа 212" Светозар Цветковић.  

? Дугогодишњи сте члан "Aтељеа 212", а већ дуже вријеме и управник. Чиме се руководите када бирате представе за репертоар?

? Највише осећањем, првенствено оним како би ансамбл желео да комуницира са светским трендовима у позоришту, са модерним театром и нечим што би "Aтеље 212" требао да буде. Наравно, не смемо занемарити ни жеље публике. Морају да се помире неки компромиси, јер публика углавном и даље жели да се забави у позоришту. Мисија свих људи који се баве театром много година јесте да нешто друго оставе у позоришту, осим пуке забаве. Када водите једно репертоарско позориште правите компромисе, који не би постојали да имате приватни театар посвећен само уметности.

? "Aтеље 212" се једно вријеме у јавности појављивао са слоганом :"Неопростиви успех". Да ли се то односи на позоришне и глумачке оквире?

? Када сам постао управник "Aтељеа 212" одлучио сам да свака позоришна сезона има назив, па је једна била "Неопростиви успех". То се поклопило са чињеницом да је успех у нашим релацијама неопростива категорија. Оног часа када неко доживи велики успех сви се труде да га сруше. Међутим, то се није директно односило на "Aтеље 212", него на генералну атмосферу. У Србији је јако дуго владало нешто што се зове негативна селекција, која је довела до тога да они који су успели, после не добијају шансу да нешто раде. Још на самом почетку каријере схватио сам да често глумцу дају значајну награду, мисле да је то довољно и онда му касније не пружају много прилика. Ова сезона у "Aтељеу 212" носи назив "Мед и млеко". То ствара другачију слику, коју не треба схватати буквално, него је посматрати кроз посебне наочаре.

? Како успијевате помирити обавезе позоришног и филмског глумца, а уз то још и управника?

? Све је то заједно мој посао и део целокупног ангажмана. Често то посматрам као неку врсту јединства супротности, јер водити позориште значи стално ограничавање, помало и ропство. Прилагођавање на наше време, новац којим располажемо и онај који нам је потребан. То су стеге. A оно што се ради на сцени и пред камером је апсолутна слобода. Између те слободе и ропства пронашао сам јединство.

? У ком правцу иде позоришна сцена у Србији?

? Имамо боље позориште него што заслужујемо, ако погледамо Београд. Са друге стране, у целој Србији имамо три до четири театра у тзв. провинцији, која још добро функционишу. Aко изузмемо Нови Сад као једно културно средиште, Сомбор, Суботицу, Крушевац, све остало је мрак. Постоје зграде позоришта која не функционишу или позоришта где глумци раде за плату и играју оно што им се не игра, публика која не зна да ли би дошла да их гледа или не, а долази захваљујући синдикату. То је врло дијаметрално различита ситуација у односу на центре и на оно што јесте Србија и вароши у њој: Лесковац, Пирот, Крагујевац. Да не говоримо о неким великим местима која немају стално позориште, попут Чачка. Театар у Београду, што се тиче опреме, физичког изгледа позоришта, инфраструктуре и репертоара, заслужује да има јако добру публику и код нас се рађају добре представе.

? Којим изазовима треба да одговори позориште 21. вијека?

 ? Питање је шта данас гледалац треба да доживи у позоришту, јер се променило време у коме живимо и оно изискује потпуно другачији однос према култури и друштву, него што је то било пре 25 година. Данас је све битно другачије, околности, тржиште, медији, телевизија, начин на који нас медији нападају, тако да позориште не може да комуницира са публиком као раније. Сада позориште треба да се што више лиши спољних средстава.  

Филм "Турнеја" 

- Велику продукцију новог филма Горана Марковића, "Турнеја", никада не бих могао сам да радим, без копродукције "Балкан филма" из Бање Луке, на чијем челу је мој дугогодишњи пријатељ Тихомир Станић. Многи људи из Републике Српске су нам помогли да снимимо "Турнеју". Погледао сам први монтирани материјал, изгледа веома добро и крајем лета ћемо имати готов филм. Питање је где ће он први пут бити приказан, дотле има доста фестивала у целом свету - рекао је Светозар Цветковић, који и глуми у "Турнеји".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.