Фото: Ризница вриједних рукописа
Послије трогодишњег реновирања, Ватиканска библиотека поново је отворила врата својим корисницима. Поводом овог отварања, од 11. до 13. новембра биће одржан научни скуп о овој библиотеци. Библиотека посједује легендарну збирку религијских, филозофских и политичких списа западне цивилизације. Три године је "Biblioteca Apostolica Vaticana", како се Ватиканска библиотека службено зове, била затворена, јер би дјелимични приступ ометао радове, што представља јединствен случај у њеној 500-годишњој историји.
За њено реновирање потрошено је 25 милиона евра, а уведени су нови системи лифтова, клима-уређаја, безбједности, ново одјељење за нумизматику (са 350.000 комада новца) и часописе, као и савремене лабораторије за рестаурацију. Нова је и просторија са посебним климатским условима за античке папирусе.
Улазиће се само са дигиталним пропусницама, које морају да имају и запослени. Предузето је све да се спријечи крађа књига, којих је до сада било неријетко. Најдрагоцјенијим књигама уграђује се чип, који алармира при покушају изношења из библиотеке.
Истовремено је побољшана и заштита од пожара: све просторије су обложене посебним противпожарним материјалима. Модернизована је и могућност рада у библиотеци. Сада у свим просторијама постоји могућност успостављања бежичне интернет везе. Рестаурисана је и фрескописана сала из времена папе Сикста Петог, из 16. вијека, која ће бити читаоница.
Папа Никола Пети основао је библиотеку у Ватикану 1448. године комбинујући око 350 грчких, латинских и хебрејских кодекса наслијеђених од његових претходника са својом властитом збирком и екстензивним аквизицијама, између којих и рукописима из царске Константинопољске библиотеке. "Biblioteca Apostolica Vaticana" основана је 1475. године, у 15. вијеку, када папа Никола Пети наређује систематско сакупљање књига.
Када је њен први библиотекар, Бартоломео Платина, направио попис 1481. године, библиотека је посједовала више од 3500 дјела, што је чинило далеко највећом библиотеком у западном свијету. Око 1587. папа Сиксто Пети унајмио је архитекту Доменика Фонтану да конструше нову зграду за библиотеку, која је у употреби до данашњег времена.
Ватиканска библиотека је ризница у којој су похрањена бројна документа кључна за развој и разумијевање западне цивилизације. Ту су, на примјер, два тзв. "Бодмерска папируса". Ради се о текстовима из Новог тестамента насталим у другом и трећем вијеку, откривеним 1952. године у Египту.
Библиотека такође посједује и "Codex Vaticanus", један од најстаријих текстова Библије, са почетка четвртог вијека, те рукописе римских пјесника Вергилија или Теренција.
При том, за разлику од општег вјеровања, већина тих докумената које посједује библиотека уопште није религијског карактера.
Библиотеком руководи увијек један од куријерских кардинала (сада је то Рафаеле Фарина), а фактички управљају префект (сада Чезере Пасини) и вицепрефект.
С обзиром на такву вриједност похрањених докумената, не чуди да је библиотека прије реновирања била изузетно посјећена - годишње је користило око 22.000 научника из читавог свијета. Изненађење је било велико када је управа 2007. године, без претходне најаве, објавила да ће библиотека бити до даљег затворена због реновирања.
Приступ Ватиканској библиотеци није могућ обичним посјетиоцима. Управа сама одлучује о томе ко ће добити дозволу за њено коришћење и додјељује акредитације. Да би се омогућио несметан и концентрисан рад, приступ је дозвољен углавном научницима.
Паоло Виан, водитељ рукописне збирке папинске библиотеке, напомиње да су критеријуми за додјелу акредитација врло строги, али додаје да се притом не праве никакве конфесионалне разлике: није потребно бити католик да би се могло истраживати у Ватиканској библиотеци.
У библиотеци је данас похрањено, уз више од 1,7 милиона штампаних књига и 8.400 раних књига из предгутенберговског времена, 350.000 кованица старог новца, око 80.000 рукописа, готово 100.000 цртежа и графика, те око 20.000 умјетничких предмета. Посебна је вриједност и велик број библија, међу којима је и она Гутенбергова. Осим тога, ту су и документи са суђења Галилеу Галилеју, као и низ других текстова од изузетне важности. Неки од рукописа су на изворном папирусу - све су то оригинали, јединствени примјерци и незамјењиви.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике