Ријека посјетилаца загледана у слике

Када је "окачен" први банер као најава за изложбу слика чувеног Паје Јовановића, свако ко се имало разуме у уметност, али и менталитет народа, могао је са сигурношћу да тврди да ће бити успешна и посећена. И био би у праву. Грађани су свакодневно звали и долазили у Народни музеј да питају где је поставка, када ће већ једном моћи уживо да виде "Борбу петлова", "Кићење невесте", "Мачевање", у свету познате портрете великана 19. и 20. века.

Међутим, мало ко је могао да очекује да ће више од 100.000 посетилаца по леденој киши, снегу и кошави, надалеко чувеној по томе колико је непријатна, доћи у Галерију Српске академије наука и уметности у Београду да се диви уметности великана.

Портпарол Народног музеја Гордана Грабеж рекла је за "Глас Српске" да је прослава обележавања 150 година рођења уметника, а изложба у СAНУ, отворена 23. децембра, само је део, почела још прошле године, 16. јуна, изложбом "Слике Балкана". Завршница ће бити на пролеће, када ће се организовати изложба у Галерији Матице српке у Новом Саду.

Грабеж је навела да се аутор изложбе у Београду Петар Петровић потрудио да на изложби у Галерији СAНУ сакупи најрепрезентативнија дела Паје Јовановића, која су се налазила у збиркама неколико музеја у Србији, али и у приватним колекцијама.

Петровић је изложбу конципирао у четири целине, како би Јовановићева уметност била заокружена, па су посетиоци могли да уживају у делу који је назвао "Између Оријента и Балкана", где су чувене, свима познате слике "Кићење невесте", "Борба петлова", "Мачевање", затим су ту портрети, историјске слике и чувена "Сеоба Срба", "Женидба цара Душана", "Крунисање цара Душана", као и део црквеног сликарства.

Изложено је 97 дела, највећи део су слике, али има и скица које је Паја Јовановић радио за те слике, што машти посетилаца оставља да замисли како су настајале.

- Интересовање које је изазвала изложба могло се очекивати, с обзиром на то да је у питању Паја Јовановић, веома цењени и поштовани уметник, чија су дела најчешће репродукована. До сада је изложбу видело више од 100.000 посетилаца и с обзиром на то да је отворена још неколико дана, до недеље, 21. фебруара, очекујемо да ће тај број бити и већи - рекла је Грабежова.

Галерију у Кнез Михаиловој улици у просеку је дневно посећивало две и по до три хиљаде људи, чак и у данима када је снежна мећава оковала Београд.

Једне такве суботе, испричала је Грабеж, била је промоција Сликовнице, Сликовитог водича. Напољу је падала ледена киша, али су родитељи, тетке, баке, стричеви ипак довели своје најмлађе укућане да чују занимљивости и нешто науче о Паји Јовановићу.

Слично интересовање грађана изазвала је, додала је портпаролка Народног музеја, изложба "100 година српске уметности", која је такође била постављена у Галерији СAНУ од 7. септембра до 18. октобра прошле године. Посетило ју је око 110.000 људи. Међутим, десило се и нешто не баш уобичајено за изложбу - изазвала је у медијима велике контроверзе.

Међутим, и на тој изложби дела Паје Јовановића су изазивала велико интересовање и део Галерије у којем су била изложена његова дела увек је био пун посетилаца, ту су се задржавали, коментарисали.

Изложба Пајиних слика није доживела такву судбину. Поштоваоцима његове уметности веома се допала, нарочито како је конципирана, вероватно због тога што је у питању класична поставка, без искорака и иновација, сем, можда, малих, када је осветљење у питању.

Ипак, ни изложби која је класично конципирана не недостаје свежине. Сваког дана у 18 часова волонтерке, историчари уметности или апсолвенти на Факултету историје уметности, посетиоце стручно воде кроз изложбу и причају им о животу Паје Јовановића и његовим делима, како су настајала, а куриозитет је био када је то чинио аутор изложбе.

- Тада је заиста било ситуација да се Галерија закључава, као да је реч о најпосећенијој дискотеци или неком ултра популарном месту у граду, јер више није могла да прими никога.

Људи су остајали испред Галерије и чекали да неко изађе па да их обезбеђење пусти - испричала је са нескривеним задовољством Гордана Грабеж.

Избор

Оно што се могло претпоставити било је да ће највеће интересовање на изложби посвећеној обележавању 150 година од рођења сликара Паје Јовановића изазвати слике у делу названом "Између Оријента и Балкана".

- То су слике које су највише репродуковане, налазиле су се свуда, од гоблена и поклопаца бомбоњера, до поштанских маркица и много других ствари. Наравно да се ради о "Мачевању", "Кићењу невесте", "Борби петлова". То грађани препознају и то им је блиско, и зато се испред њих и најдуже задрже - казала је Гордана Грабеж.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.