Rijeka posjetilaca zagledana u slike

Kada je "okačen" prvi baner kao najava za izložbu slika čuvenog Paje Jovanovića, svako ko se imalo razume u umetnost, ali i mentalitet naroda, mogao je sa sigurnošću da tvrdi da će biti uspešna i posećena. I bio bi u pravu. Građani su svakodnevno zvali i dolazili u Narodni muzej da pitaju gde je postavka, kada će već jednom moći uživo da vide "Borbu petlova", "Kićenje neveste", "Mačevanje", u svetu poznate portrete velikana 19. i 20. veka.

Međutim, malo ko je mogao da očekuje da će više od 100.000 posetilaca po ledenoj kiši, snegu i košavi, nadaleko čuvenoj po tome koliko je neprijatna, doći u Galeriju Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu da se divi umetnosti velikana.

Portparol Narodnog muzeja Gordana Grabež rekla je za "Glas Srpske" da je proslava obeležavanja 150 godina rođenja umetnika, a izložba u SANU, otvorena 23. decembra, samo je deo, počela još prošle godine, 16. juna, izložbom "Slike Balkana". Završnica će biti na proleće, kada će se organizovati izložba u Galeriji Matice srpke u Novom Sadu.

Grabež je navela da se autor izložbe u Beogradu Petar Petrović potrudio da na izložbi u Galeriji SANU sakupi najreprezentativnija dela Paje Jovanovića, koja su se nalazila u zbirkama nekoliko muzeja u Srbiji, ali i u privatnim kolekcijama.

Petrović je izložbu koncipirao u četiri celine, kako bi Jovanovićeva umetnost bila zaokružena, pa su posetioci mogli da uživaju u delu koji je nazvao "Između Orijenta i Balkana", gde su čuvene, svima poznate slike "Kićenje neveste", "Borba petlova", "Mačevanje", zatim su tu portreti, istorijske slike i čuvena "Seoba Srba", "Ženidba cara Dušana", "Krunisanje cara Dušana", kao i deo crkvenog slikarstva.

Izloženo je 97 dela, najveći deo su slike, ali ima i skica koje je Paja Jovanović radio za te slike, što mašti posetilaca ostavlja da zamisli kako su nastajale.

- Interesovanje koje je izazvala izložba moglo se očekivati, s obzirom na to da je u pitanju Paja Jovanović, veoma cenjeni i poštovani umetnik, čija su dela najčešće reprodukovana. Do sada je izložbu videlo više od 100.000 posetilaca i s obzirom na to da je otvorena još nekoliko dana, do nedelje, 21. februara, očekujemo da će taj broj biti i veći - rekla je Grabežova.

Galeriju u Knez Mihailovoj ulici u proseku je dnevno posećivalo dve i po do tri hiljade ljudi, čak i u danima kada je snežna mećava okovala Beograd.

Jedne takve subote, ispričala je Grabež, bila je promocija Slikovnice, Slikovitog vodiča. Napolju je padala ledena kiša, ali su roditelji, tetke, bake, stričevi ipak doveli svoje najmlađe ukućane da čuju zanimljivosti i nešto nauče o Paji Jovanoviću.

Slično interesovanje građana izazvala je, dodala je portparolka Narodnog muzeja, izložba "100 godina srpske umetnosti", koja je takođe bila postavljena u Galeriji SANU od 7. septembra do 18. oktobra prošle godine. Posetilo ju je oko 110.000 ljudi. Međutim, desilo se i nešto ne baš uobičajeno za izložbu - izazvala je u medijima velike kontroverze.

Međutim, i na toj izložbi dela Paje Jovanovića su izazivala veliko interesovanje i deo Galerije u kojem su bila izložena njegova dela uvek je bio pun posetilaca, tu su se zadržavali, komentarisali.

Izložba Pajinih slika nije doživela takvu sudbinu. Poštovaocima njegove umetnosti veoma se dopala, naročito kako je koncipirana, verovatno zbog toga što je u pitanju klasična postavka, bez iskoraka i inovacija, sem, možda, malih, kada je osvetljenje u pitanju.

Ipak, ni izložbi koja je klasično koncipirana ne nedostaje svežine. Svakog dana u 18 časova volonterke, istoričari umetnosti ili apsolventi na Fakultetu istorije umetnosti, posetioce stručno vode kroz izložbu i pričaju im o životu Paje Jovanovića i njegovim delima, kako su nastajala, a kuriozitet je bio kada je to činio autor izložbe.

- Tada je zaista bilo situacija da se Galerija zaključava, kao da je reč o najposećenijoj diskoteci ili nekom ultra popularnom mestu u gradu, jer više nije mogla da primi nikoga.

Ljudi su ostajali ispred Galerije i čekali da neko izađe pa da ih obezbeđenje pusti - ispričala je sa neskrivenim zadovoljstvom Gordana Grabež.

Izbor

Ono što se moglo pretpostaviti bilo je da će najveće interesovanje na izložbi posvećenoj obeležavanju 150 godina od rođenja slikara Paje Jovanovića izazvati slike u delu nazvanom "Između Orijenta i Balkana".

- To su slike koje su najviše reprodukovane, nalazile su se svuda, od goblena i poklopaca bombonjera, do poštanskih markica i mnogo drugih stvari. Naravno da se radi o "Mačevanju", "Kićenju neveste", "Borbi petlova". To građani prepoznaju i to im je blisko, i zato se ispred njih i najduže zadrže - kazala je Gordana Grabež.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.