Реплика Пољупца Густава Климта у Београду

Европа се цијеле године одужује великану сликарства, чувеном Густаву Климту, поводом 150 година од његовог рођења, а изложба "Климт у Београду" биће отворена 30. октобра у галерији "Прогрес" у Београду.

Изложба која је већ обишла неколико градова источне и југоисточне Европе, за јавност ће бити отворена до 13. новембра. На изложби "Климт у Београду" биће приказане висококвалитетне репродукције 16 Климтових дјела. Поред реплике познате слике "Пољубац", биће изложене репродукције слика "Хигија" и "Пријатељице II", чији су оригинали 1945. године изгорјели у дворцу Имендорф у Доњој Аустрији.

Организацији ове путујуће изложбе придружила се и компанија "Фреxњилле", позната по томе што идеје и мотиве за поједине колекције умјетничког накита проналази у дјелима чувених сликара.

У поставци изложбе "Климт у Београду" су "Адела Блох-Бауер I", "Емилие Флеге", "Нада II" и "Атерско језеро!", које су дизајнере умјетничког накита инспирисале за колекцију "Омаж Густаву Климту".

Успјешни сликар - и женскарош - Густав Климт рођен је прије тачно вијек и по. Његове слике, познате у цијелом свијету, постижу врло високу цијену, међутим, златну боју честу у присутни на његовим радовима неки сматрају кичем.

Његова најпознатија слика "Пољубац" хиљадама пута је умножавана, и то не само на репродукцијама, него и на шољицама за кафу, краватама, торбама за куповину и бројним другим предметима за свакодневну употребу. Сви обожавају Густава Климта, љубимца публике. Постао је предводник југендстила, премда је прије био неко ко је желио да се обрачуна са умјетношћу свог времена, каже Алфред Вајнингер, историчар умјетности и кустос музеја Белведере у Бечу.

Климт је рођен 14. јула 1862. у скромној породици, па је прилику за студирање на бечкој Школи за умјетност добио захваљујући стипендији. Заједно са својим братом Ернстом Климтом, који је похађао исту школу, те колегом Францом Мачем марљиво је радио и брзо напредовао. Поред послова на украшавању плафона и театара, постао је портретист јеврејског високог грађанства. Није радио само на сликама, него је у сарадњи с архитектима осмишљавао читаве куће и виле као тотална уметничка дјела. Године 1894. добио је наруxбину за три монументалне слике на плафону велике ауле бечког универзитета. Алегорични приказ трију факултета - правног, филозофског и медицинског - изазвао је скандал.

Голотиња

Климт је за лицемјерни Беч показао превише голотиње.

Проблем је био што је показао Бечлијама како они сами изгледају. Наге жене није више сликао као богиње, него као жене из сусједства. Сликао их је у њиховој љепоти, али и у ружноћи. И све то на големим сликама на плафону конзервативног Универзитета. Није се радило о смишљеној провокацији. Климт је био врло аутентичан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.