Ре­не­сан­сна пла­тна Фран­чес­ка и Бо­ти­че­ли­ја

Ре­не­сан­сни при­ка­зи Хрис­то­вог ро­ђења, ко­је су на­сли­ка­ли Пје­ро де­ла Фран­чес­ка и Сан­дро Бо­ти­че­ли, пред­стављају дје­ла на ко­ји­ма ће се сва­ки по­глед ду­же за­држа­ти.

Мир и гра­цио­зност не­ких од нај­зна­чај­ни­јих сли­ка у На­ци­онал­ној га­ле­ри­ји у Лон­до­ну ври­је­де да се за њих одво­ји ко­ји тре­ну­так вре­ме­на. Сви они ко­ји се на­ђу у бри­тан­ској прес­то­ни­ци то­ком пра­зни­чног одмо­ра мо­гу да по­гле­да­ју ори­ги­на­ле, а улаз је бес­пла­тан.

Пје­ро де­ла Фран­чес­ка на­сли­као је сце­ну Хрис­то­вог ро­ђења у пе­ри­оду изме­ђу 1470. и 1475. го­ди­не, што је био зна­ча­јан тре­ну­так у ис­то­ри­ји умје­тнос­ти. То­ком ис­те де­це­ни­је, мла­ди Ле­онар­до да Вин­чи на­сли­као је чу­ве­ни пор­трет Жи­не­вре Бен­чи ко­ји је до­нио ре­во­лу­ци­ју у сли­кању пор­тре­та, а Сан­дро Бо­ти­че­ли је по­чео сво­ју бриљан­тну ка­ри­је­ру на дво­ру Ме­ди­чи­је­вих пор­тре­ти­шу­ћи чла­но­ве сла­вне по­ро­ди­це као три му­дра краља у "По­клоњењу му­дра­ца".

Пре­су­дан мо­ме­нат за ре­не­сан­су био је онај ка­да су умје­тни­ци от­кри­ли хар­мо­ни­чну љепо­ту. Де­ла Фран­чес­ка је био "пре­те­ча" у том от­кри­ћу. За­пра­во, до­се­гао је то при­је не­го би­ло ко дру­ги. Ра­них 1470-их овај сли­кар из Бор­га Сан Се­пол­кра, крај изво­ра ри­је­ке Ти­бар, био је у сво­јим пе­де­се­тим, тј. го­то­во 30 го­ди­на ста­ри­ји не­го Ле­онар­до или Бо­ти­че­ли.

Aн­ти­ци­пи­рао је њихо­ва пре­фињена схва­тања љепо­те при­је не­го што су се и ро­ди­ли. На њего­вој сли­ци "Крштење Хрис­та" са­бла­сно са­врше­на по­ди­јељеност сли­ке је пос­ти­гну­та бли­је­дом фи­гу­ром Хрис­та и го­лу­ба Све­тог ду­ха ко­ји је ди­рек­тно изнад њега ка­ко би пер­со­ни­фи­ко­вао ис­ти­ну. На сли­ци ро­ђења, ко­ја је одмах по­ред на зи­ду, ис­та хар­мо­ни­ја је пос­ти­гну­та кроз ра­спо­ред ан­ђе­ла ко­ји држе ла­уте и чи­ја су ус­та отво­ре­на због ти­хе пје­сме за ко­ју ин­ту­ити­вно осје­ћа­мо да је ду­бо­ко ме­ло­ди­чна и ете­ри­чна.

Озбиљна, сви­је­тла ли­ца и мо­ну­мен­тал­на, мир­на ти­је­ла да­ју овој сли­ци Де­ла Фран­чес­ка про­ро­чан­ски ква­ли­тет. Не­до­врше­но, ру­ини­ра­но стање не­ких од ли­ца на сли­ци по­ја­ча­ва­ју ути­сак озбиљнос­ти. То ни­је при­каз слављења због Хрис­то­вог ро­ђења, већ озбиљна кон­тем­пла­ци­ја о сми­слу њего­вог ро­ђења и смрти. Ра­ди­кал­ни ква­ли­тет сли­кар­ства Пје­ра де­ла Фран­чес­ка при­ка­зан је у Па­зо­ли­ни­је­вом фил­му "Је­вен­ђеље по Све­том Ма­те­ји", ко­ји свје­сно по­дра­жа­ва стил ре­не­сан­сног сли­ка­ра.

Ова ра­ди­кал­на ре­ли­гиј­ска озбиљност је при­су­тна и у Бо­ти­че­ли­је­вој ка­сној сли­ци "Мис­ти­чно ро­ђење". Ове ита­ли­јан­ске сли­ке ни­су ве­се­ле сце­не са бо­жи­ћних чес­тит­ки (ма­да је­су ре­про­ду­ко­ва­не у чес­тит­ке). Сна­жне су и ду­бо­ко сми­сле­не. Сје­вер­ное­вроп­ски сли­кар Гер­тген тот Синт Јанс је ура­дио пре­ли­је­пу сли­ку "Ро­ђења Хрис­то­вог" то­ком 1490-их ко­ја је у ис­то ври­је­ме ар­хе­тип­ско се­зон­ска и ме­ди­та­ти­вна. Ли­це Ма­ри­је је зла­тно и окру­же­но та­мом док по­сма­тра тек ро­ђе­ног Хрис­та. Синт Јанс је пос­та­вио сце­ну у ноћ, као да је ово ди­је­те је­ди­но свје­тло у сви­је­ту та­ме.

"Мис­ти­чно ро­ђење"

То­ком посљедњих го­ди­на свог жи­во­та Сан­дро Бо­ти­че­ли је пос­тао ре­вно­сни сље­дбе­ник про­ро­чан­ста­ва зас­тра­шу­ју­ћег про­по­вје­дни­ка Ђи­ро­ла­ма Са­ко­на­ро­ле. Сли­ка "Мис­ти­чно ро­ђење" са­држи про­ро­чан­ство на­пи­са­но на врху "Ја, Aле­сан­дро", у ко­јем Бо­ти­че­ли ви­ди до­ла­зак но­вог ра­ја и но­ве земље. Ка­ко је Хрис­тос обо­жа­ван на овој сли­ци, ђа­во­ли су са­тје­ра­ни у земљу у ви­зи­ју посљедњих да­на.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.