Re­ne­san­sna pla­tna Fran­čes­ka i Bo­ti­če­li­ja

Re­ne­san­sni pri­ka­zi Hris­to­vog ro­đenja, ko­je su na­sli­ka­li Pje­ro de­la Fran­čes­ka i San­dro Bo­ti­če­li, pred­stavljaju dje­la na ko­ji­ma će se sva­ki po­gled du­že za­drža­ti.

Mir i gra­cio­znost ne­kih od naj­zna­čaj­ni­jih sli­ka u Na­ci­onal­noj ga­le­ri­ji u Lon­do­nu vri­je­de da se za njih odvo­ji ko­ji tre­nu­tak vre­me­na. Svi oni ko­ji se na­đu u bri­tan­skoj pres­to­ni­ci to­kom pra­zni­čnog odmo­ra mo­gu da po­gle­da­ju ori­gi­na­le, a ulaz je bes­pla­tan.

Pje­ro de­la Fran­čes­ka na­sli­kao je sce­nu Hris­to­vog ro­đenja u pe­ri­odu izme­đu 1470. i 1475. go­di­ne, što je bio zna­ča­jan tre­nu­tak u is­to­ri­ji umje­tnos­ti. To­kom is­te de­ce­ni­je, mla­di Le­onar­do da Vin­či na­sli­kao je ču­ve­ni por­tret Ži­ne­vre Ben­či ko­ji je do­nio re­vo­lu­ci­ju u sli­kanju por­tre­ta, a San­dro Bo­ti­če­li je po­čeo svo­ju briljan­tnu ka­ri­je­ru na dvo­ru Me­di­či­je­vih por­tre­ti­šu­ći čla­no­ve sla­vne po­ro­di­ce kao tri mu­dra kralja u "Po­klonjenju mu­dra­ca".

Pre­su­dan mo­me­nat za re­ne­san­su bio je onaj ka­da su umje­tni­ci ot­kri­li har­mo­ni­čnu ljepo­tu. De­la Fran­čes­ka je bio "pre­te­ča" u tom ot­kri­ću. Za­pra­vo, do­se­gao je to pri­je ne­go bi­lo ko dru­gi. Ra­nih 1470-ih ovaj sli­kar iz Bor­ga San Se­pol­kra, kraj izvo­ra ri­je­ke Ti­bar, bio je u svo­jim pe­de­se­tim, tj. go­to­vo 30 go­di­na sta­ri­ji ne­go Le­onar­do ili Bo­ti­če­li.

An­ti­ci­pi­rao je njiho­va pre­finjena shva­tanja ljepo­te pri­je ne­go što su se i ro­di­li. Na njego­voj sli­ci "Krštenje Hris­ta" sa­bla­sno sa­vrše­na po­di­jeljenost sli­ke je pos­ti­gnu­ta bli­je­dom fi­gu­rom Hris­ta i go­lu­ba Sve­tog du­ha ko­ji je di­rek­tno iznad njega ka­ko bi per­so­ni­fi­ko­vao is­ti­nu. Na sli­ci ro­đenja, ko­ja je odmah po­red na zi­du, is­ta har­mo­ni­ja je pos­ti­gnu­ta kroz ra­spo­red an­đe­la ko­ji drže la­ute i či­ja su us­ta otvo­re­na zbog ti­he pje­sme za ko­ju in­tu­iti­vno osje­ća­mo da je du­bo­ko me­lo­di­čna i ete­ri­čna.

Ozbiljna, svi­je­tla li­ca i mo­nu­men­tal­na, mir­na ti­je­la da­ju ovoj sli­ci De­la Fran­čes­ka pro­ro­čan­ski kva­li­tet. Ne­do­vrše­no, ru­ini­ra­no stanje ne­kih od li­ca na sli­ci po­ja­ča­va­ju uti­sak ozbiljnos­ti. To ni­je pri­kaz slavljenja zbog Hris­to­vog ro­đenja, već ozbiljna kon­tem­pla­ci­ja o smi­slu njego­vog ro­đenja i smrti. Ra­di­kal­ni kva­li­tet sli­kar­stva Pje­ra de­la Fran­čes­ka pri­ka­zan je u Pa­zo­li­ni­je­vom fil­mu "Je­ven­đelje po Sve­tom Ma­te­ji", ko­ji svje­sno po­dra­ža­va stil re­ne­san­snog sli­ka­ra.

Ova ra­di­kal­na re­li­gij­ska ozbiljnost je pri­su­tna i u Bo­ti­če­li­je­voj ka­snoj sli­ci "Mis­ti­čno ro­đenje". Ove ita­li­jan­ske sli­ke ni­su ve­se­le sce­ne sa bo­ži­ćnih čes­tit­ki (ma­da je­su re­pro­du­ko­va­ne u čes­tit­ke). Sna­žne su i du­bo­ko smi­sle­ne. Sje­ver­noe­vrop­ski sli­kar Ger­tgen tot Sint Jans je ura­dio pre­li­je­pu sli­ku "Ro­đenja Hris­to­vog" to­kom 1490-ih ko­ja je u is­to vri­je­me ar­he­tip­sko se­zon­ska i me­di­ta­ti­vna. Li­ce Ma­ri­je je zla­tno i okru­že­no ta­mom dok po­sma­tra tek ro­đe­nog Hris­ta. Sint Jans je pos­ta­vio sce­nu u noć, kao da je ovo di­je­te je­di­no svje­tlo u svi­je­tu ta­me.

"Mis­ti­čno ro­đenje"

To­kom posljednjih go­di­na svog ži­vo­ta San­dro Bo­ti­če­li je pos­tao re­vno­sni slje­dbe­nik pro­ro­čan­sta­va zas­tra­šu­ju­ćeg pro­po­vje­dni­ka Đi­ro­la­ma Sa­ko­na­ro­le. Sli­ka "Mis­ti­čno ro­đenje" sa­drži pro­ro­čan­stvo na­pi­sa­no na vrhu "Ja, Ale­san­dro", u ko­jem Bo­ti­če­li vi­di do­la­zak no­vog ra­ja i no­ve zemlje. Ka­ko je Hris­tos obo­ža­van na ovoj sli­ci, đa­vo­li su sa­tje­ra­ni u zemlju u vi­zi­ju posljednjih da­na.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.