Регион се опрашта од вјечног дјечака театра

- Хиљаду пута сам размишљао о томе да ће мене убити емоција, да ли на сцени или овако. Кад год се спусти завеса, тужан сам. Плакао сам после сваке премијере. Такав сам. Не могу да објасним то. Увек се питам да ли оне кулисе које остану у мраку касније причају између себе.

Овим је ријечима покојни Ђорђе Марковић,  у једном интервју за "Независне новине", описао свој посвећенички однос према глуми и позоришту, што у великој мјери објашњава бурне реакције широм региона на вијест о његовој смрти.

-Напустио нас је Ђорђе Марковић, дугогодишњи члан нашег ансамбла, дјечак у души и колега од кога су сви могли понешто научити - саопштило је Народно позориште Републике Српске.

- Радовао се свакој улози, бранио част професије, уживао у љепоти и у својој највећој љубави – позоришту. Наш Додо је своју животну и професионалну мисију испуњавао одговорно, али увијек уз хумор и искрено дивљење свему што је у себи крило искру љепоте – навели су у НПРС.

- Напустио нас је Ђорђе Марковић, наш колега, пријатељ, учитељ и глумац из оне ријетке врсте које сцена не пушта и које не могу без ње. Његов посљедњи наклон одигран је управо на даскама Диса, које су за њега биле много више од посла. Сваком улогом, сваким монологом, сваким уздахом изговореним пред публиком, давао је свој живот позоришту – без задршке, без калкулације, без паузе. Његова глума била је емоција до краја, истина без штита, рањивост као снага...- написанао је на странци ДИС тетара.

Првак НПРС и дугогодишњи колега са Марковићем  Љубиша Савановић је написао: "Почивај у миру Ђоле. Добри мој "ћале". Талентовани глумац Сенад Милановић, који је са Марковићем дијелио сцену у неколико представа, написао је кратко "Данас је умро Ђорђе Додо Марковић . Један од највећих глумаца које сам познавао."

Марковић је рођен у Сарајеву 1953. године, а ријека живота га је одвела у Кулу, град који је толико волио и у којем је 1963. године започео свој глумачки пут у аматерском позоришту, све до 1984. године када бива ангажован у Народном позоришту у Зеници. Од 1994. живи у Бањалуци, а његов други дом је било Народно позориште Републике Српске у којем је остварио низ запажених улога и први је глумац овог позоришта који је освојио "Зоранов брк", престижну награду зајечарског фестивала "Дани Зорана Радмиловића“. Одиграо је готово стотину улога у представама различитих жанрова, а за њега је свака била, заиста, посебна.

У НПРС играо је у  бројним представама:  "Дама  с камелијама", "Кокошка", "Дервиш и смрт", "Истина (не) боли", "Иванов", "Школа за жене", "Како засмијати Бога", остављајући огроман траг, како у срцима колега тако и код публике.

"Свети Сава"

Једна од запаженијих представа у каријери Ђорђа Марковића био је чувени комад "Свети Сава", по тексту Синише Ковачевића, у којем је дијелио сцену са Жарком Лаушевићем.

Премијера је била 27. јануара на дан Светог Саве у Зеничком позоришту, а Марковић је глумио Стефана Првовенчаног, брата Светог Саве. Комад је имао сјајне критике, четири награде на "Стеријином позорју", док од стране Војислава Шешеља и његових присталица није организован прекид представе у Југословенском драмском позоришту у Београду 31. маја 1990. године, након чега су услиједиле бројне пријетње Жарку Лаушевићу и забране играња представе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.