Разбијање стереотипа о женама

БЕОГРAД - Изложба савремене женске умјетности под називом "Фрагилно/Рукуј пажљиво" која је постављена у Магацину у Краљевића Марка 4, у Београду, привлачи велику пажњу јавности.

Умјетнице Софија Поповић, Љубица Денковић, Бојана Лукић, Ива Недељков, Јелена Димитријевић, Весна Шаула, Биљана Јаћимовић, Смиља Иветић и Aна Шимић, обрађују стереотипне представе о женама као "слабијем полу" жељном љубави, у сталној потрази за партнером који ће их заштитити и надопунити односно учинити цјеловитим.

За вријеме трајања изложбе, данас у 18 часова биће организовано симболично обиљежавање међународног дана жена уз пројекцију документарног материјала о прослави празника за вријеме старе Југославије.

Aуторке пројекта су историчарке умјетности из Београда Ирена Шимић и Кристина Стефановић-Живановић.  

Како је објаснила једна од ауторки, Ирена Шимић, пројекат има намјеру да проблематизује репресивни концепт женског идентитета карактеристичан за патријархална друштва.

- У не тако давној прошлости, потцењивање женског рода било је друштвено легитимно и ишло је до таквих апсурда да се женама није признавала моћ логичког мишљења. Женски сензибилитет или женска осећајност стајале су насупрот мушкој логици и разуму, као нешто изван контроле, некултивисано и потенцијално штетно - казала је Шимићева.

Она је додала да је распрострањено увјерење о женама као слабијем полу, било мање засновано на женској недовољној физичкој спремности и снази, а више на слабости ума који не може да расуђује чисто, јер је замућен силином осјећања.

- У неку руку мушки страх од жена био је сличан страху од "лудака" који због интензитета емоција није у стању да влада собом и као такав представља опасност по сав разуман свет - истакла је Шимићева.

Што се тиче света уметности, подвукла је она, иако се није експлицитно говорило о мушкој и женској естетици, прећутно се подразумијевало да је домен високе умјетности резервисан за мушкарце, док су жене биле "слободне" да искажу своју креативност у вођењу домаћинства, у уређивању приватног, породичног простора.

Конзервативна струја у Србији, према њеним ријечима, пласира слику жене као првенствено мајке и стуба породице и жена која не испуњава те критеријуме или има другачије приоритете у животу аутоматски је дискредитована у таквој констелацији.

- Са друге стране, борба за родну равноправност од својих почетака је била усмерена ка освајању позиција у друштвеној структури које су у прошлости биле резервисане за мушкарце, што је логично, с обзиром на то да су то биле позиције моћи. Међутим као нус ефекат тог процеса десило се да оне активности које су биле дефинисане као женске, буду стигматизоване у друштву као мање вредне, чак и од стране појединих феминисткиња - истакла је Шимићева.

Она је објаснила да сама активност (на примјер вођење домаћинства или брига о дјеци) није вреднована кроз креативне могућности које пружа већ као дио репресивног система који жену држи у подређеном положају.

- Постоји хијатус између те две позиције, који ће бити јако тешко премостити - закључила је Шимићева.

Старо и ново

- Балканске земље, односно земље екс-Југославије, измучене грађанским ратовима теже европским интеграцијама, јер је помоћ, пре свега економски надмоћних неопходна за рехабилитацију. Тако  долази до неизбежног сучељавања старог и новог, традиционалног и модерног, које је у многим аспектима немогуће измирити - казала је Ирена Шимић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.