Раритети заслужују боље услове чувања

Бaњaлукa - Проблем архивације, чувања старе и ријетке књиге у Народној и универзитетској библиотеци РС, али не само у њој, него и у свим библиотекама које постоје у Српској је једно од кључних и стратешких питања културе, рекао је за “Глас Српске” информатичар за библиотечку грађу Aлександар Грандић.

Објашњава да Народна и универзитетска библиотека нема организовано посебно одјељење археографског карактера, које би требало да има, како би се на адекватан начин збринуле и сачувале старе и ријетке књиге.

- Папир као и човјек болује од исте болести. Може се десити  да се неки данас излијечени вируси и бактерије из старог доба налазе на том папиру и зато се у озбиљним библиотекама као што су националне библиотеке Сједињених Aмеричких Држава или библиотеке Француске раритети користите под строго контролисаним условима - додаје Грандић, истичући да су то коморе са апсолутном микробактериолошком заштитом.

Према његовим ријечима, оно како се ради у нашој библиотеци  је само примарна заштита да се те књиге склоне како се не би даље оштећивале коришћењем на непрописан и неадекватан начин, али ни издалека не постоје услови да се те књиге очувају.

- Књиге се морају чувати у посебним условима, посебним витринама, такође посебним температурним, свјетлосним, микробактериолошким условима - истиче он.

Грандић сматра да оно што је преживјело различите зоне и различите владарске куће на овом простору може да се назове једним плеонастичким изразом “остаци остатака”.

- Ми немамо мапу првих штампаних књига. У нашој библиотеци баштинимо нешто књига из османлијског доба, писаних турским и арапским језиком, али оно што је најжалосније, ми немамо изграђену нити прегледну мапу, нити неку врсту записа шта је све под Турцима уништено - прича Грандић.

Како каже, представници Српске православне цркве нехотично некад, у страху од нових похара, не откривају шта је у доменима Српске православне цркве сачувано, али оно што и представља сакрално благо није само духовно насљеђе, него је то истовремено и баштина свијета.

- Када данас говоримо о подацима о старој и ријеткој књизи, готово је немогуће доћи до тога да се не дотакнете српске православне културе и светосавског цивилизацијског  насљеђа, јер најстарији споменик који баштини српски народ, Мирослављево јеванђеље из 1180. године, и није по својим особинама најстарија књига коју Срби имају - наглашава Грандић.

До оригинала који се данас чува у врло добрим условима у Народној библиотеци Србије може се доћи када се усагласе предсједник Aкадемије наука и уметности, директор библиотеке, министар културе, директор Aрхива, а потребно је и специјално одобрење из МУП-а Србије и тек онда се може приступити књизи.

- У доменима језичко-стилске анализе, очигледно је да је то споменик који је преписан са једног од старијих рукописних предложака, а који је имао грчки изворник, дакле код Срба је постојало још неколико старијих књига, али ова је остала као најстарија сачувана - објашњава Грандић.

Он сматра да људи на овим просторима морају да воде рачуна о ономе што их спаја, а не о ономе што их раздваја и када се говори о култури, не може се користити говор мржње.

- Када говорите о старим и ријетким књигама, морате говорити о ширини, када говорите о томе шта ми највредније имамо - имамо те споменике различитости који нас уче како да живимо једни са другима, не морамо бити браћа, али можемо бити комшије - закључује Грандић, додајући да ако избришете прошлост, нећете ни дочекати будућност, јер је то  оно што је појам старе и ријетке књиге и што је и суштина њеног чувања.

Могућности

Дивно би било да имамо могућност да постоји једна добро организована зграда, тј. намјенски простор на нивоу града Бањалуке и цијеле Српске, па да се каже то је национална кућа, ту се налази библиотека и да ми те колекције које имамо и које баштинимо покажемо, рекао је Грандић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.