Рајко Васић: Књижевна сцена понижена

Улазак у најужи избор за НИН-ову награду за мене је раван Нобеловој. Не размишљам о награди. Имам обавезу да озбиљно наставим тај рад. Пишем упоредо два нова романа који су такође на трагу судбине те појединачне свијести. Сада, када су јавност, критика и жирији рекли своје, било би неозбиљно од мене да не покажем одговорност и према књижевном раду.

Рекао је ово за "Глас Српске" аутор романа "Прсти лудих очију", који је ушао у најужи избор за НИН-ову награду, Рајко Васић. Васићев роман првенац објавила је Задужбина "Петар Кочић" Бања Лука - Београд. 

* ГЛAС: Раније сте рекли да Вам је требала велика храброст да објавите роман. Какво је било суочавање са читаоцима, али и културном јавношћу?

ВAСИЋ: Мене стално прати судбина, не знам због чега јер себе не могу да анализирам, да немам право нешто да радим, нечим да се бавим. Вјероватно људи имају одређену шаблонску перцепцију о мени, поједностављену и огољену, па када нешто урадим, то се не уклапа и онда одбрамбени механизам у сваком таквом предодређењу то не може да прихвати. У почетку је било, чак и од мојих најближих: "Дај, какав роман." Због тога ми је требала храброст. Не треба ми да се излажем одбацивањима унапријед.

* ГЛAС: Каква је, по Вашем мишљењу, књижевна сцена у Републици Српској?

ВAСИЋ: Гледам са стране. Понижена и раздробљена. Поједини људи се окупљају по терену и објављују књиге богзна како. Скоро нико ни за кога не зна, нити јавност зна шта се ради. Сајмови књига су вашари, а не отворено срце за књиге и ауторе. Књижевна критика не постоји, тако да су књига и аутор препуштени сами себи. Разумљиво је да у ери Интернета и разних ајпода, нико неће да погине трчећи за књигом, али наша дужност као друштва је да створимо барем услове за књигу да се штампа и да се за њу зна. Многи културњаци, књижевници и мешетари су културу уопште претворили у клановска бујадишта и њима одговара снижавање нивоа. У томе се најбоље сналазе.

* ГЛAС: Имамо ли данас присутан бунт писаца? 

ВAСИЋ: Писци су ујаловљени. Они избјегавају да се било коме замјере јер би тако дошли на удар малих добротвора и мецена, који им удјељују покрадене или државне паре, и не би могли да објаве своју књигу. A без књиге су мртви, само што ходају по земљи. Писци су у ситуацији да просјаче, најчешће од ратних и постратних лопова, по 200, 300 марака, понижени су и утучени. Од тих људи не можете очекивати бунт. A свако друштво треба бунт и протест, ако не то, онда барем глас интелекта и стваралаштва. Овако, ми смо у ускислом глибу до врата.

Осам романа

Добитник НИН-ове награде за роман године биће познат данас. У ужи избор, поред књиге Рајка Васића, ушли су романи "Три слике победе" Звонка Карановића, "Љетопис вјечности" Жарка Команина, "Гласови у ветру" Гроздане Олујић, "Таоци" Сандре Петрушић, "A ако умре пре него што се пробуди" Ђорђа Писарева, "Константиново раскршће" Дејана Стојиљковића и "Park Carmen Machado" Мирјане Урошевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.