Rajko Vasić: Književna scena ponižena

Ulazak u najuži izbor za NIN-ovu nagradu za mene je ravan Nobelovoj. Ne razmišljam o nagradi. Imam obavezu da ozbiljno nastavim taj rad. Pišem uporedo dva nova romana koji su takođe na tragu sudbine te pojedinačne svijesti. Sada, kada su javnost, kritika i žiriji rekli svoje, bilo bi neozbiljno od mene da ne pokažem odgovornost i prema književnom radu.

Rekao je ovo za "Glas Srpske" autor romana "Prsti ludih očiju", koji je ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu, Rajko Vasić. Vasićev roman prvenac objavila je Zadužbina "Petar Kočić" Banja Luka - Beograd. 

* GLAS: Ranije ste rekli da Vam je trebala velika hrabrost da objavite roman. Kakvo je bilo suočavanje sa čitaocima, ali i kulturnom javnošću?

VASIĆ: Mene stalno prati sudbina, ne znam zbog čega jer sebe ne mogu da analiziram, da nemam pravo nešto da radim, nečim da se bavim. Vjerovatno ljudi imaju određenu šablonsku percepciju o meni, pojednostavljenu i ogoljenu, pa kada nešto uradim, to se ne uklapa i onda odbrambeni mehanizam u svakom takvom predodređenju to ne može da prihvati. U početku je bilo, čak i od mojih najbližih: "Daj, kakav roman." Zbog toga mi je trebala hrabrost. Ne treba mi da se izlažem odbacivanjima unaprijed.

* GLAS: Kakva je, po Vašem mišljenju, književna scena u Republici Srpskoj?

VASIĆ: Gledam sa strane. Ponižena i razdrobljena. Pojedini ljudi se okupljaju po terenu i objavljuju knjige bogzna kako. Skoro niko ni za koga ne zna, niti javnost zna šta se radi. Sajmovi knjiga su vašari, a ne otvoreno srce za knjige i autore. Književna kritika ne postoji, tako da su knjiga i autor prepušteni sami sebi. Razumljivo je da u eri Interneta i raznih ajpoda, niko neće da pogine trčeći za knjigom, ali naša dužnost kao društva je da stvorimo barem uslove za knjigu da se štampa i da se za nju zna. Mnogi kulturnjaci, književnici i mešetari su kulturu uopšte pretvorili u klanovska bujadišta i njima odgovara snižavanje nivoa. U tome se najbolje snalaze.

* GLAS: Imamo li danas prisutan bunt pisaca? 

VASIĆ: Pisci su ujalovljeni. Oni izbjegavaju da se bilo kome zamjere jer bi tako došli na udar malih dobrotvora i mecena, koji im udjeljuju pokradene ili državne pare, i ne bi mogli da objave svoju knjigu. A bez knjige su mrtvi, samo što hodaju po zemlji. Pisci su u situaciji da prosjače, najčešće od ratnih i postratnih lopova, po 200, 300 maraka, poniženi su i utučeni. Od tih ljudi ne možete očekivati bunt. A svako društvo treba bunt i protest, ako ne to, onda barem glas intelekta i stvaralaštva. Ovako, mi smo u uskislom glibu do vrata.

Osam romana

Dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine biće poznat danas. U uži izbor, pored knjige Rajka Vasića, ušli su romani "Tri slike pobede" Zvonka Karanovića, "Ljetopis vječnosti" Žarka Komanina, "Glasovi u vetru" Grozdane Olujić, "Taoci" Sandre Petrušić, "A ako umre pre nego što se probudi" Đorđa Pisareva, "Konstantinovo raskršće" Dejana Stojiljkovića i "Park Carmen Machado" Mirjane Urošević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.