Радован Крагуљ: Сликарски предјели од Поткозарја до Велса

Радован Крагуљ, свјетски познат умјетник поријеклом из Приједора, скренуо је пажњу јавности још седамдесетих година, када је кроз своје графике почео да развија тему која и данас заокупља његову пажњу и чини кичму његовог умјетничког дјела - потчињавање природе човјеку и његово све веће удаљавање од животне средине, које посљедично води ка самоуништењу.

Овај мултимедијални умјетник, који већ деценијама живи и ради на релацији Париз – Велс и постиже завидне успјехе својим наступима на савременој умјетничкој сцени, никад не заборавља своје родно село Паланчиште надомак Приједора, гдје свраћа у паузама излагања у великим умјетничким центрима. Ових дана учествује у раду колоније "Сретен Стојановић" на Мраковици.

* ГЛAС: Иако нисте често походили умјетничке колоније, прије двије године то је било Сићево, а сада сте, ево, у свом родном граду. Шта Вас је опредијелило да ипак учествујете у раду једне колоније?

КРAГУЉ: Искуство из Сићева, јер то је једна од најстаријих колонија, колонија Надежде Петровић, умјетнице из Србије. Долазак у Приједор је већ друга прича, јер нисам могао да игноришем чињеницу да ће се овдје окупити тако велики број познатих умјетника са ових простора, који својим радом дају велики допринос не само на локалном нивоу, у свом дворишту, већ и шире.

* ГЛAС: На чему тренутно радите?

КРAГУЉ: Радим на пројекту моје путујуће изложбе у организацији велшког Министарства културе, Галерије савремене умјетности сјеверног Велса. Изложба ће бити приказана у самом Велсу поводом отварања реконструисаног простора галерије, да бих одмах послије тога, на јесен сљедеће године, са изложбом дошао на све просторе бивше Југославије. Ријеч је о изложби "Milky way", која је првобитно требало да пође из Словеније, а да по обиласку више земаља заврши у Велсу, међутим, план је промијењен.

* ГЛAС: Шта је тематика те путујуће изложбе?

КРAГУЉ: Ријеч је о пројекту путујуће изложбе која представља више од 30 година мога рада, на једну специфичну тему, а она је везана за човјека и његову околину. У вријеме мојих почетака био је тек формиран еколошки покрет зелених у Њемачкој и Француској, као и покрет "Пријатељи земље" у Великој Британији. Ја сам учествовао у њиховом раду, јер сам схватио да је то нешто што је вриједно пажње. У то вријеме сам био и учесник демонстрација које је растјеривала полиција, тако да сам тих иницијалних година почео да радим на ту тему. Изложба ће премијерно бити изведена идуће године.

* ГЛAС: Имате ли неке неостварене жеље у умјетности или су то неке утабане стазе са којих више не намјеравате да скрећете?

КРAГУЉ: Већ неких 35 година радим на теми која се односи на производњу хране, имате производњу хране са земље и млијечних производа. Пошто су у питању домаће животиње, ја успостављам једну ноту која изражава управо тај однос човјека према животињама и према природи. То је та утабана стаза, а коријене видим у томе што сам рођен у Поткозарју, у сеоској фамилији и једном када сам имао прилику да одем у Велс, препознао сам и тамо те исте мотиве, тај однос човјека и природе. У природи иначе постоје универзални мотиви, који су слични једни другима гдје год да се нађете. Управо сам се у Велсу, гдје сам често боравио, заинтересовао за природу и животиње, и за разлику од тога што ја памтим као дијете из Поткозарја, овдје сам сусрео индустријску, планирану производњу и ја сам се опредијелио за ту тему.

* ГЛAС: Шта Вас увијек изнова враћа у Поткозарје и да ли Вас та умјетничка црта вуче у ове предјеле, да о њима говорите са толико љубави?

КРAГУЉ: То је елементарно присутно у сваком човјеку, пошто се ради о детињству, јер сматрам да сви ми дубоко у себи носимо те доживљаје и сазнања из дјетињства. Моје дјетињство је било необично, јер ја сам као дијете доживио Други свјетски рат, прошао сам Јасеновац, био сам у Сиску, и то су биле мучне године као и моје дјетињство. Интензивно је и стално то присутно у мени, иако сам више од пола вијека у иностранству. Имао сам прилику да препознам ове просторе и на другим мјестима, као неке универзалне вриједности. A то је оно што је у умјетности битно, ништа локално, већ чисто сентиментално.

Скулптура

* ГЛAС: Имате ли неке планове везане за родни крај, било умјетнички било приватно?

КРAГУЉ: Био је приједлог неколико људи у Приједору, када је реконструисана главна улица, да урадим једну скулптуру у самом центру града. Ту је и један пројекат везан за Бању Луку, а који подразумијева скулптуру, архитектуру. Идеја је потекла од такозваног депоа хране, када на крају сезоне имате све намирнице, кукуруз, жито, које се одлажу у амбар и имао сам идеју да тако нешто урадим као скулптуру. Надам се да ће се наћи нека средства да се ове идеје реализују, што би мени било велико задовољство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.