Радмила Лиздек - Јединствена свјетлост Херцеговине

Aкадемски сликар Радмила Лиздек симболично је спојила Источну Херцеговину. И сликама и животом. Рођена и одрасла у Невесињу, за које је Шантић написао "у расаднику српства и колијевци лава", а сада живи и ствара у Дучићевом Требињу. И не само то, великом енергијом, а многи ће рећи и шармом, у Требињу је основала и заједно са колегама са успјехом одржава међународну ликовну колонију "Ластва".

Ова манифестација је постала традиционална и све је више један од темељних садржаја Требињских љетних свечаности. Ликовна колонија у Ластви подарила је Требињу трајан културни знамен. Критичари су о раду Радмиле Лиздек написали да се код ње боја очитује у свом природном стању, што је такође један од знакова препознатљивости, у очуваном интензитету оглашавања, у експресивној силини, али и у лирској прозирности, оном оптимистичном заносу којим сам умјетник прихвата свијет око себе.

- Вјероватно се један дио тог сензибилитета роди у човјеку, касније родитељи и породица покушавају да одњегују и сачувају тај таленат. Љепота предјела којим сам била окружена добрим дијелом је утицала на мене. Мом  наставнику ликовног васпитања Милораду Богдановићу дугујем бескрајну захвалност зато што је имао ту топлину и што ме подстакао да се бавим умјетношћу - рекла је за "Глас Српске" Радмила Лиздек.

Она додаје да је оно што је подстиче док ствара, бескрајна љубав. Каже да је љубав довела и одржала и још увијек је одржава у Требињу.

- Без љубави нема живота ни умјетности. Живјела сам у Новом Саду, била у прилици да се одселим у Канаду, али ово сунце, свјетлост, камен и људи су јединствени. Требиње и његови добри људи, као и близина родног Невесиња, задржали су ме овдје - прича Радмила.

Студирање је код ове умјетнице, како каже, била прилика да упозна многе добре људе, али истовремено и велике интелектуалце, који су на њу и њену генерацију оставили неизбрисив утисак.

- Ту су били декан Милорад Ћоровић, професори са Цетињске академије као што су Михаило Јовичевић, Саша Чиликов, Наташа Ђуровић, Љуба Глигоријевић, плејада озбиљних умјетника и људи који су нама имали шта да пренесу. Дружење и рад са њима за мене су били једно ново откровење, драгоцјена искуства - истакла је Радмила Лиздек.

Од академије кроз рад и сликање "прочистило" се много тога, нешто се одбацује, а нешто допуњава. Тако је и ова сликарка, како каже, дошла до другачијих интересовања.

- С обзиром на то да живим у Требињу, а рођена сам у Невесињу, гдје сам провела дјетињство, те слике које су остале и које ваљда обиљежавају све нас и носимо их кроз цијели живот главни су ми центар интересовања. Бавим се емоцијом школских распуста проведених на селу, необичног пејзажа, неког паралелног свијета у поређењу са градом - присјетила се Радмила Лиздек.

Према њеним ријечима, много мотива црпи из два различита окружења, града и села.

- Свијет села је чист, неискварен, недирнута и нетакнута природа. То је направљено за потребе човјека, а опет од материјала који му је ту при руци, најближи му је и који ће најјефтиније и најпрактичније да искористи. Нешто што се не мора тражити на другим мјестима и за шта се не мора ништа плаћати - каже Радмила Лиздек.

Колонија "Ластва"

О раду ликовне колоније "Ластва" Радмила Лиздек прича са задовољством.

- Наша ликовна колонија је на завидном нивоу и сигурна сам да је међу три најбоље сликарске колоније на простору бивше Југославије. Много је детаља који је сврставају међу најбоље, најприје живописни амбијент у коме стварамо, као и састав умјетника који долазе и раде - каже Радмила Лиздек.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.