Раденка Шева за "Глас" о хит комаду "Милка и Неђо" и каријери

Од нас је на неки начин и тражено, тачније од фанова серије, једноставно да направимо неку позоришну представу, не бисмо ли тако могли обићи многе градове и земље у којима смо јако гледани, а по овим резултатима, гледани смо од Сјеверног па до Јужног пола (смијех). Заиста, то је чињеница. Чини ми се да смо успјели да радњом и ликовима донесемо дио наше домовине у сваки дио земаљске кугле.
Рекла је ово за "Глас Српске" Раденка Шева, ветеранка глумишта Републике Српске, коментаришући у чему је тајна успјеха представе "Милка и Неђо", која је недавно пребацила преко 150 извођења. Искусна глумица НПРС каже да је јасно да је представа направљена по узору на ликове из серије "Добро јутро, комшија", али да је временом стекла свој властити живот у којем она и Жељко Касап дају нешто доста другачије од телевизије.
- Наиме, у самом почетку то је требало да буде представа са више ликова из серије, али с обзиром на то да је већина заузета разноразним ангажманима, како оним у нашим позоришним кућама, тако и оним другим, искрено, било нас је јако тешко саставити, па смо се одлучили за ову варијанту са два лика. Стога смо се одлучили да колега Касап и ја Милку и Неђу ставимо у једну одређену ситуацију, те да на основу тога изнесемо ову представу која се зове сасвим једноставно "Милка и Неђо". Феномен у свему томе јесте да смо обоје имали огромну трему пред премијеру. Невјероватно! Трема увијек постоји кад се ради нешто ново, то је потпуно природно и нормално за сваког глумца јер, ако нема треме, нема умјетничког чина. Имали смо истинску трему пред излазак на сцену, али, срећом, све је протекло у најбољем реду. Представа је након премијере почела свој живот и послије већег броја играња одређени дијелови текста једноставно су се губили и долазили су нови, почели смо да убацујемо прилике из друштвено-политичког живота, актуелне теме које се тичу наших ликова на сцени, самим тим дотичу се и наше публике која је то прихватила и препознала, рекла је глумица.
ГЛАС: Дјелује да је свако ново извођење давало нови слој у хумор комада?
ШЕВА: Ми смо тренутно дошли до тог нивоа да нас можете усред ноћи пробудити и да нас ставите на сцену и да нам кажете неку реплику, чини ми се да бисмо наставили без проблема од тог дијела (смијех). Привилегија је играти у представи коју сте сами осмишљавали, мислим на текст као и на лик, то је нестваран доживљај. Једном ријечју, направили смо такву представу која више не мора да има пробу, представу која може да се игра сад на ливади, представу која може да се игра у било којем простору ма гдје год, и ми ћемо је одиграти. Управо је у томе кључ ове представе!
ГЛАС: Кад је ријеч о овој представи, можете ли нам рећи да ли је отежавајућа или олакшавајућа околност у глумачкој игри у односу на камеру?
ШЕВА: Напротив. Видите, ми смо имали готове ликове и њихове разријешене односе, што нам је сигурно било доста олакшавајуће. Играње пред камером има неке друге чари, то је неки други медиј и друга су средства глумачка, док је у позоришту друкчије. Наиме, ту је некако чаробно, имаш тај повратни моменат, чујеш тај смијех, затим те коментаре. Сагласићете се са мном, ипак сваки глумац највише воли да игра представе.
ГЛАС: Поменули смо култну улогу Милке из серије "Добро јутро, комшија" која се успјешно емитује више од десет година. Серија је достигла велики феномен кад је ријеч о њеној гледаности. Ликови из серије су толико препознатљиви да скоро па нема човјека, а да није чуо за Чеду, Неђу, Милку... Како доживљавате популарност, колико Вам је она помогла, а колико одмогла? С једне стране стижу оптужбе за популизам, а са друге стране, комедија је само лаицима лаган жанр?
ШЕВА: Наравно да овај посао радим што волим и сматрам да ми је то Богом дано. Популарност је нешто што иде уз овај посао, неко вас препознаје из серије, а неко из позоришта. Рекла бих да је то нешто што траје и сутра може да престане. Слободно могу да кажем, ја се не бих никад промијенила што нисам више позната, ако ме схватате. С друге стране, популарност је потврда да сам урадила нешто добро и што су људи препознали. По мени, нема веће награде за глумца него кад знаш да си код неког својим послом исцртао осмијех на лицу! Рецимо, често кад сретнемо наше људи из дијаспоре, они нас обаспу разним комплиментима попут: "Је л' ви знате да је мени најљепше кад послије радног дана дођем кући и пустим ваше епизоде и кад год сам тужан, насекиран, ја пустим ваше три- четири епизоде и све то заборавим". Разумијете?! Па нема веће награде од тога. Без лажне скромности, популарност прија свакоме, међутим, има момената кад ти баш не годи да будеш препознат, али то је све дио нашег посла.
ГЛАС: Шта је узрок великог недостатка серија са комедиографским елементима с обзиром на чињеницу да припадамо народу који и те како располаже том врстом умијећа, а то је да умије да насмије другог човјека упркос тешким временима? Зашто се не снимају комедије у оној мјери у којој би требало?
ШЕВА: Мислим да се то намјерно ради и то је ствар више политике. Нажалост, наши су животи данас претворени у политику. Комедија је такав жанр да можете да покажете живот онакав какав јесте. У тим ситуацијама човјек се увијек насмије, јер се заправо препознаје у тим одређеним ситуацијама. Страшне истине се кроз комедију много лакше поднесу. Смијех је одбрана од свег зла на свијету као и љубав, која је кључ свега. Узгред, ова наша серија "Добро јутро, комшија", могу слободно да кажем да је урађена из ината! Једноставно, да покажемо да имамо све своје овдје код нас. Своје теме, своје глумце, своје писце, редитеље, монтажере... Не знам зашто бисмо се поводили нечим другим што није наше и зашто би то туђе било боље, то туђе гдје нема наше аутентичности. Стварно не разумијем. Морам да кажем да смо са смијешним "буџетом" радили серију "Добро јутро, комшија", односно и дан-данас радимо и правимо одличне резултате упркос тој чињеници да нисмо поткријепљени финансијски у оној мјери у којој би требало, али ипак смо направили нешто о чему ће и будуће генерације причати и препричавати. Али хајде само да се подсјетимо основе позоришног заната, гдје се каже да се не може бити одличан комичар ако нисте добар трагичар. Дакле, комедију ако не играте најозбиљније, то не може да буде комедија и у том случају вама гледаоци не вјерују из оправданих разлога.
ГЛАС: Какав је Ваш став када је ријеч о огромној хиперпродукцији филмова и серија, гдје је квалитет и умјетност у приличном паду?
ШЕВА: Што се тиче поплава тих страшних серија и њихових тема, не знам шта да Вам кажем. Вјерујте, довољно ми је некад да погледам трејлер и да схватим да немам снаге да то погледам. Нажалост. То је све дежа ви. Мислим да је свима доста политике, корупције, убистава, такозваних мафијашких група, односно црних тема. Превише нам је тога у стварном животу да бисмо то сад очекивали да буде популарно и са екрана. Уосталом, нема проблема, снимајте, али дајте нешто наше што је аутентично, нешто што се нас тиче као народа.
ГЛАС: Ви сте дугогодишњи члан ансамбла НПРС. Иза Вас је велики број представа, премијера, награда. Можете ли нешто да издвојите из Ваше дуге каријере, нешто на што сте посебно поносни, нешто што је имало велики утицај на Вас као човјека и умјетника?
ШЕВА: Тешко је то сад издвојити, али споменућу представу "Семе" по тексту Мирољуба Недовића, на коју сам много поносна јер је заслужна за одржавање позоришта у Бањалуци. Сјећам се, премијера је била некад у октобру 1993. Наиме, тај текст је срж националног опстанка српског народа. То је представа из које не треба избацити ни зарез ни тачку нити иједно слово. Посебно је занимљиво што смо то радили у околностима кад није било струје у Бањалуци, радило се много брзо, чини ми се да смо направили представу за 18 дана. Некако, били смо много млади те пуни ентузијазма у тим годинама, и огромна воља да сачувамо позориште и то је уродило плодом јер смо направили стварно добру представу. И морам сад споменути представу "Дивље месо" по тексту Горана Стефановског, гдје сам играла лик мајке Марије, представа за коју ме вежу посебне успомене. Сјећам се колико сам дуго размишљала о тој улози, заправо како оправдати ту жену и њене муке. Боже драги, колико сам се само исплакала у том периоду, чини ми се да нисам ни за живота. Замислите, плачем прије уласка на сцену па током играња, затим на поклону те након свега тога опет сузе капају (смијех). Заиста, то је процес и представа за дуго памћење, нешто што ћу увијек носити у срцу. Тада сам заправо схватила још једну занимљиву ствар која је везана за нас глумце, а то је да ми глумци не посуђујемо само тијело, изглед, фацијалну експресију, не! Ми посуђујемо оно што је најтананије у нама, а то су наша осјећања, наша душа! То је суштина ове умјетности. Дакле, све је у давању емоција. Мада публици која то гледа увијек изгледа некако олако посматрајући глумце на сцени и сви се чуде, с оном реченицом: "Како научите толики текст" ( смијех). Међутим, то је нешто скоро па чак најлакше у нашем послу, а најтеже је да се докучи тајна осјећања лика којег играмо, разноразна оправдања за поступке тог лика, затим ход, тикови... Зашто је неко онакав какав јесте, дакле, оправдати лик без обзира на то да ли је зао и негативан или добрица нека.
ГЛАС: Позоришна сцена у РС доста се промијенила у протеклих тридесет година, за разлику од времена када сте Ви остваривали прве улоге као талентована и млада глумица. Од тих, да кажемо, "герилских услова" стигло се до озбиљне позоришне сцене са пет професионалних и десетак аматерских позоришта. Занима нас како је изгледао тај почетак из Ваше визуре?
ШЕВА: Свако вријеме носи своје преображаје. Са ове дистанце, поносна сам како смо ми успјели да одржимо позориште са тако малим средствима у скоро па немогућим условима за рад. Међутим, успјели смо. И увијек смо били за нашу кућу и то смо доказали у више наврата. Вјерујем да смо оставили велики траг. Искрено, радује ме што сада има доста позоришта као и аматерских сцена које су врло квалитетне, а неке треба да прерасту у професионална позоришта. Ево, баш чујем ових дана да је отворено Народно позориште у Источном Сарајеву, заиста, пуно ми је срце. Искрено се надам да ће запослити све академце, односно дипломиране глумце са тог подручја и то ће бити на свеопшту корист и мислим да је свако новоотворено позориште велика шанса за младе глумце као и оне глумце који су можда малко зашли у године, али једноставно стицајем околности нису имали ту могућност да се баве активно глумом у некој позоришној кући. Вјерујем да је ово само почетак кад су у питању нова позоришта, вјерујем да ће их бити још у блиској будућности.
ГЛАС: Да ли сте себи икада поставили питање шта би Раденка Шева била да није глумица?
ШЕВА: Никад. Раденка Шева да се роди још хиљаду пута, била би глумица. Не постоји друга алтернатива (смијех). Заиста сам бескрајно захвална драгом Богу на томе.
ГЛАС: Имате ли нешто ново у плану кад су у питању друге улоге, мимо ових репертоарских?
ШЕВА: Наравно, увијек има планова. Кува се једна нова комедија у позоришту и не бих сад хтјела много нешто да откривам. Радује ме што радимо поново комедију и мислим да нам је то у данашњем периоду пријеко потребно с обзиром на то шта нам све намећу и сервирају са телевизија. По мени, а мислим да и већина мог народа дијели мишљење са мном, а то је да нам је доста више ове американизације која кипти кроз ове серије пуне кримогених и супкултурних појава те како смо ми страшни, прљави и зли. Ипак смо ми супротно од свега тога, јер ми смо заправо весели. Хоћемо некад и да подвалимо некоме, али се и покајемо кад подвалимо јер нам се то увијек и врати (смијех).
ГЛАС: Шта је најважније за глумца, константан рад, добар сценарио, режисер који зна свој посао или нешто друго?
ШЕВА: Глумац је као спортиста, ако не тренира, не вјежба, онда он губи кондицију, а поготово ако не чита јер је читање ипак кључно за сваки сегмент интелектуалног дјеловања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.