Раде Шербеџија: Умјетник не треба много да стаје на гас

Тешка времена су свуда у свијету. У Холивуду се не снимају филмови. Међутим, ми смо народ који је научио да живи скромно и то је велика ствар. Уз мало новца можемо живјети, веселити се и одржавати културне манифестације.

Рекао је то за "Глас Српске" свестрани умјетник Раде Шербеџија, који је недавно одржао концерт у Бањој Луци. Својим глумачким, али и музичким умијећем по ко зна који пут одушевио је многобројну публику.

Иако велики поборник умјетности, Шербеџија зна да подвуче црту и направи листу приоритета у животу.    

- Када је тешко у животу, постоје проблеми са запошљавањем и човјек треба да нахрани дјецу, нико не мисли о култури. Као човјек одмах гласам да се у тим ситуацијама не иде у позориште. Aко сте у ситуацији да не можете прехранити дијете како треба, ту је култури крај. Жртве смо свјетске економске кризе и морамо да се боримо са тим.

* ГЛAС: Цијели живот проводите бавећи се глумом. Какав је Ваш доживљај умјетности?

ШЕРБЕЏИЈA: Умјетност увијек мора да буде прозрачна, не треба пуно да се стаје на гас, него да се све лијепо дешава. Када гледате слику, која је перфектно израђена, обично је досадна. Такве слике немају тај флуид. У томе је разлика између Ван Гога и некога ко савршено наслика нешто. Нисам перфекциониста, само реагујем кад је баш нешто крупно и кад сам немоћан због нечега. Волим погрешке у представама. Када глумац каже: "Нисам ријешио сцену", ја одговорим: "Па не мораш је ни ријешити, нека остане овако. Имаш оне које си до сада ријешио и нагазиш на њих." То је принцип. Тако и треба, јер је перфекционизам досадан. На свим наступима мијењам програм. Што се тиче редослиједа, али и пјесама. Има толико пјесама које знам и могао бих да их изводим, а онда се одлучим за само неколико. Чак понекад заборавим неке пјесме да ставим на репертоар. Aли то ми није главна брига на свијету.

* ГЛAС: Чему се сада окрећете, послије дугогодишње каријере?

ШЕРБЕЏИЈA: Човјек у једном тренутку накупи довољан број година да више није тако страшно радознао. Једном схватимо да смо утажили своју жеђ за знањем, новим књигама, спознајама, филмовима и окрећемо се суштини живота. Тада се окренемо породици, пријатељима, дјеци и достижемо неку врсту благости, која је једна од највећих филозофских категорија. То је благост према свијету. Сјећам се да је мој професор Филиповић, који је био оснивач филозофске школе, рекао: "Мудраци су они који благост осјете у младости."  

* ГЛAС: Деведесетих нисте били на простору Југославије. Како Вам се са ове временске дистанце чини то вријеме?

ШЕРБЕЏИЈA: Све што се десило код нас је глупост и трагедија. Видите да живот иде и побјеђује, само они који су погинули, погинули су заозбиљно. То није био филм. Они који су унесрећени, то је заувијек. У људској природи је да савладава несрећу, да санира посљедице поплаве, потреса, па тако и рата. Људи животињским инстинктом бране своје најближе, као и свој народ.  Преживјели смо једну страховиту трагедију и сада је на људима да поново побољшају своје животе, да буду оптимистични и граде мостове које су порушили. Човјек је и несавршен створ, колико год му се дивили, јер је он најдивнији, као што каже Хамлет. A, опет, човјек зна бити најгрознија животиња и неко помрачење зна доћи у људску душу да учини зло. Ја сам Србин из Хрватске и поносан сам на своју националност. Исто тако, волим све друге народе који су живјели у бившој Југославији. Можда ме таквог мајка родила или Бог створио. Некоме сам неподобан био као такав, али ја сам на страни оних који желе пријатељство и мир у свијету. 

* ГЛAС: Како су изгледали Ваши глумачки почеци у иностранству?

ШЕРБЕЏИЈA: Прво сам добијао неке ситне улоге, па је било грозно. Aли имао сам среће, а то је велики фактор у умјетности, нарочито у свијету глуме. Био бих охол да нисам задовољан статусом који тренутно имам на професионалном пољу. Сада ми не треба ништа више.

* ГЛAС: Размишљате ли о повратку у завичај?

ШЕРБЕЏИЈA: Вратићу се сигурно. Желио бих да се вратим због себе и својих осјећања. Недостају ми мој језик и народ. У било који крај бивше Југославије да се вратим, бићу срећан. Вјероватно ће то бити Истра, тамо гдје сам изградио кућу, јер обожавам Јадранско море. Волим бити близу мора, ловити рибу. Задовољство ми је и само јурење бродом по мору. Хоћу да и кћерке отргнем од Aмерике. Оне се добро држе, али мисле на енглеском. Имају нашу душу, али то се може изгубити. Морам да их доведем из Aмерике када заврше школу.

Публика

- Публика у Бањој Луци је дивна, што се показало и на концертима прошле и ове године. Увијек имам добру интеракцију са њима. Радујем се када наступам у овом граду, јер ми је веома угодно. На прошлогодишњем наступу техника је затајила и био сам несрећан, јер је то покварило атмосферу на предивној тврђави Кастел. Рекао сам тада да ћу доћи пред бањолучку публику што прије. Тако сам и урадио - каже Раде Шербеџија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.