Раде Шербеџија: Из историје и сјећања нико ме не може избрисати

Постоје времена кад је цијелом свијету тешко. То су ова, оловна времена. Ријетке су земље које нису имале кризу. Није лако ни политичарима и они се сналазе. Фестивали су потребни нарочито кад је тешко. "Хљеба и игара." Чим имаш проблем у држави, удри по пјесми, да се заборави.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" умјетник импресивне биографије, први југословенски глумац који је освојио Холивуд, музичар, писац који ствара и даље у фуриозном темпу, без предаха и одмора, "До посљедњег даха" како и гласи наслов његове аутобиографије.

* ГЛAС: "Понекад долазите, понекад одлазите", кажете у пјесми, али судећи по концерту у Народном позоришту РС, чини се да никада нисте одлазили?

ШЕРБЕЏИЈA: Не знам много, јер сам живио пуно вани, тако да не знам што је што и тко је тко, као што и кажем у мојој пјесми "Понекад долазим, понекад одлазим", али и мени се чини да сам све вријеме са својом публиком ма гдје она живи. Публика је била дивна, дивно је и Народно позориште Републике Српске. Мој програм и има највише смисла у театру, јер има доста рецитовања, зато мислим да је најбоља комбинација театарски простор.

* ГЛAС: Како се прожимају музика, филм и театар у Вама? Да ли музичар помаже филмаџији или драмском умјетнику или обрнуто?

ШЕРБЕЏИЈA: Једнако. Нема филма без литературе, али нијеми филм са музиком може да буде врхунско дјело. Музика је најбитнији дио нијемог филма, подстиче акцију, али мени су подједнако важни.

* ГЛAС: На концерту сте заборавили дио текста из антологијске пјесме "Не дај се, Инес"? Могу ли грешке умјетност да учине занимљивијом?

ШЕРБЕЏИЈA: Нисам велики поборник перфекционизма. Кад се гријеши, тад је умјетност не само занимљивија, него и људскија. Умјетност је све оно што од човјека треба доћи са њим самим, па чак и са његовом немоћи и са слабости, онда слабост у једном тренутку постаје велика, нарочито кад је признаш сам себи.

Некада сам био амбициознији, али временом сам све мање такав. Поштено радим свој посао, али не тежим ка савршеним испегланим формама. Волим лежерност и грешке које се догађају.

Чак волим кад радим филмове понекад да не научим текст до краја, да бих могао мало и да импровизујем на своју руку. Онда говорим као што сад говорим, нисам се припремио за овај интервју, говорим оно што ми овог часа падне на памет. Тако волим и да играм. То су најбоље ствари кад успијеш до тога да дођеш.  

* ГЛAС: Својевремено су вас својатали многи. Било је периода када сте били свачији, али и ничији? Гдје Ви припадате?

ШЕРБЕЏИЈA: Припадам овом народу и овом простору, тамо гдје сам рођен и држави у којој сам живио. Некад се она звала Југославија, а сад припадам разбијеној Југославији, односно свим народима са подручја те бивше државе. То је моја припадност. Поближа припадност је нешто што те чини посебним у томе, а то је моје личко поријекло, моје славонско дјетињство и мој младалачки загребачки умјетнички глумачки активизам, филмови, театри те загребачке школе гдје сам ја припадао.

Довољно дуго живим да сам могао много кога да увриједим, али пред Богом знам да нисам никога хтио да увриједим. Из историје и сјећања ме нико не може избрисати.

* ГЛAС: Да ли сте се понекад осјећали као странац у сопственој земљи?

ШЕРБЕЏИЈA: Једног дана кад постанеш странац, нпр. изгубиш земљу у којој си живио и постанеш странац, чак и ако си у својој земљи, кад се поново враћаш постанеш поново странац. То је један посебан положај, било је времена кад је та позиција била горка, пуна брига, безнађа, али кад дуже времена живиш с тим, то постаје зараза. Одједанпут волиш што си странац, волиш тај осјећај да си мало изван, негдје поред, а на некој цести. Емоција коју имаш према својој земљи, свом народу је иста, опет се осјећаш некако фино стран, то је нека попутбина нечега посебнога. Стаза којом ходаш сам.

* ГЛAС: Ви нисте никада били у филмској борби за нове улоге. Да ли је теже било одбити улогу него је добити?

ШЕРБЕЏИЈA: Имао сам ту срећу да се нисам никад борио. Врло млад сам успио у овој земљи и имао сам проблем с тим како да не одбијем улогу. Заиста то најискреније говорим. Стално сам добијао улоге, али био сам приморан да се и замјерим неким редитељима ако одбијем улоге.

* ГЛAС: Да ли успијевате да пратите филмски продукцију на овим просторима?

ШЕРБЕЏИЈA: Врло мало пратим, али не само овдје филмове, генерално нисам неки филмофил.

* ГЛAС: Који глумци су неизбрисиви у Вашим успоменама?

ШЕРБЕЏИЈA: То су раскошна појава Павла Вуисића, Драгана Николића, најтужнији филмски поглед Соње Савић. Том Круз ми је изузетно драг глумац, за један филм инсистирао је да ради са мном, што је велика част. Aнђелина Џоли је посебна и јако интелигентна особа која упркос свемирској популарности и даље живи са неким младеначким идеалима, као да дјетињство из ње проговара.

*  ГЛAС: Шта је то што је сада у жижи Вашег умјетничког интересовања?

ШЕРБЕЏИЈA: Имам неколико филмова који излазе. Радим један македонски, два италијанска, један њемачки, већ планирам да радим амерички и словеначки филм. Ускоро планирам отварање студија за глуму, медије и културу у Ријеци.

Концерт у Народном позоришту РС

У пратњи бенда "Западни колодвор" Раде Шербеџија је одржао у сриједу увече величанствен хуманитарни концерт у препуној дворани Народног позоришта Републике Српске. Умјетнички перформанс је започео нумерама "Имам пјесму за тебе", "Понекад одлазим, понекад долазим" са посљедњег студијског издања, а била је то прилика да се бањалучка публика присјети и старих, добро познатих хитова. Двочасовни несвакидашњи спектакл био је испуњен анегдотама, духовитим досјеткама које су уз маестралну глуму доведене до савршенства, те романтичним пјесмама које су многе вратиле у младалачке дане.

Организатор овог јединственог музичког догађа који се својим квалитетом уписао у срца и историју музичког живота Бање Луке је "Квин естрада", са менаџером Зораном Ђурићем на челу.

С. Ј.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.