Путеви Фриде Кало и Дијега Ривере

Торонто – У Умјетничкој галерији Онтарио отворена је изложба посвећена стваралаштву Фриде Кало (1907–1954) и Дијега Ривере (1886–1957), а њен наслов „Страст, политика и сликарство" рефлектује заједнички живот, политичка, а прије свега, умјетничка уверења овог пара, пише Политика.

Ово је свакако и један од умјетничких догађаја који је обиљежио ову јесен у Торонту.

Поставка је конципирана хронолошки, из више сегмената, фокусирајући најбитније стваралачке моменте у њиховим каријерама.

У овом обимном интернационалном пројекту сарађивали су музеји, галерије и колекционари из Мексика, Aмерике и Канаде.

Представљено је око 150 радова међу којима преко 80 слика и цртежа, ремек-дјела, али и мање познати радови.

Поред слика, као живи документарни материјал, изложене су и умјетничке фотографије познатих аутора, махом су то Фридини портрети или заједнички снимци овог пара.

Изложба прати умјетничке, али и животне прилике Фриде и Дијега истичући између осталог осетљивост партнерских односа, њихову промјенљиву срећу и значај заједничког живота који су они дијелили готово четврт вијека.

Њихове различите умјетничке личности и драматични персонални животи могу се сагледати и у симбиози са политичким увјерењима из тридесетих, четрдесетих и педесетих година 20. вијека, а наклоност за идеје комунизма била је заједничка.

Једна фотографија подсјећа на епизоду са боравком Троцког у њиховој кући.

Када се данас поново фокусира Фридино стваралаштво у знаку интимног дневника једног живота и њена постхумна интернационална слава, питање пигмалионске улоге заштитника и бојазан да се индивидуалност губи у сјенци великог сликара, на примјеру овог пара сасвим су ирелевантни.

Такође, у њиховом случају проблематизује се и питање баланса подијељених улога и борбе полова као и узајамне размене енергије, љубави, идеја...

Наиме, када су се срели, Дијего је имао интернационалну славу као велики сликар монументалних зидних слика – мурала у којима је величао мексичку херојску историју, традицијску културу предака, Aстеке и комунистичку револуцију.

Кало је била 20 година млађа, без каријере, почетница која је сликала углавном аутопортрете, а у овим малим форматима кондензовали су се њени унутрашњи доживљаји и загледаност у сопствено биће и различита психичка и физичка стања фемине.

Кључне ријечи Фриде и Дијега, публиковане на постерима изложбе: „Сликам да бих преживјела" на другом крају су од његовог става „Сликам за народ".

Тако увод у ову поставку представља заједничка фотографија Фриде и Дијега из 1931, из времена њиховог боравка у Aмерици као и аутопортрети, Фридин из 1933, а Дијегов из 1937. године.

У хронолошком току поставке значајан дио посвећен је Ривериним раним радовима – мртвим природама, пејзажима, портретима и аутопортретима – сликаним под видним утицајима сезановске и кубистичке естетике.

Јер његово академско образовање допуњено је боравком у Шпанији и Паризу (1907–1921) када се дружио са Пикасом, Браком и Модиљанијем.

У кратким филмским инсертима документован је и Риверин рад на муралима као и призори из заједничког живота.

Иначе, Ривера је био познати „радохолик" и насликао је преко 200 мурала глорификујући популарну народну традицију, мексички национални идентитет, али и сопствена политичка убјеђења због којих је имао и проблема.

његови цртежи оловком, студије за мурале су међу бисерима ове изложбе.

Потом су сегменти ове поставке посвећени Фридиним раним радовима, а издвајају се слике „Aутопортрет са мајмуном" и „Aутобус" који подсјећа на саобраћајну несрећу која је измијенила њен живот.

Соба „Фрида и Дијего" представља њихова сликарска дјела подсјећајући на Риверину изложбу одржану 1931. у МОМ-и у Њујорку као и мурале које је реализовао у Aмерици.

У сегменту посвећеном Фридиним познатим аутопортретима пише и „Ја сликам себе зато што сам сама и себе најбоље знам".

Изложба „Страст, политика и сликарство" показује све разлике њихових поетика, генезу Фридиног сликарског сазријевања, али и промјене које је друга половина 20. вијека донијела за дјело Фриде Кало, када је она постала једна од умјетничких икона чија дјела су у познатим колекцијама свјетских музеја, између осталих и у Лувру.

Такође, у великим књижарама Торонта издвојен је посебан пулт са новим монографијама, студијама или документарном грађом у којима се из различитих аспеката прати умјетност и живот Фриде и Дијега.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.