Пуца топ негативне сарајевске јавности

Прије него што је пала и прва клапа филма "Топ је био врео" у режији Слободана Скерлића, у сарајевским медијима појавиле су се негативне критике на рачун сценарија, насталог по истоименом роману Владимира Кецмановића.

Скерлић је писао сценарио инспирисан Кецмановићевим романом, али је хтио да у филмску причу укључи и сарајевске умјетнике.

Сви они су се "обрушили" на Кецмановића уз тврдње да његов роман "држи" само једну страну у рату у Сарајеву. Aбдулах Сидран није желио да се прихвати писања сценарија.

- Одбио сам сарадњу и мене у пројекту "Топ је био врео" нема. Зато није коректно да о томе нешто причам и коментаришем - рекао је Сидран.

Осим њега, сарадњу су одбили и глумци Саџида Шетић и Aлбан Укај, уз објашњење да се морално и идеолошки не слажу са сценаријем.

- У филму "Топ је био врео" има 48 улога и већ годину правимо кастинге, бирамо глумце и покушавамо да направимо идеалну комбинацију парова. Саџида Шетић и Aлбан Укај су били на кастингу, заједно са десетинама глумаца. Редитељ је и мени понудио једну од значајних улога у филму - рекао је продуцент филма Тихомир Станић.

Он прича да постоје разни разлози који су неке глумце одвели или довели до овог филма и да су у питању њихове личне ствари.

Књижевник Владимир Кецмановић каже да је продукцијској кући "Дрина филм" продао права за екранизацију свог романа, тако да све што се поводом снимања "Топа" догађа посматра као незаинтересовани посматрач.

- Да ли можете да замислите неког озбиљног савременог уметника у некој савременој цивилизованој земљи ком би разлог да одбије учешће у неком пројекту била негативна оцена неке армије!? Наравно да не можете. Дакле, та замерка ништа не говори о мени и мојој књизи, а много говори о "уметницима" који је износе и средини којој припадају - истиче Кецмановић.

Тихомир Станић подсјећа да је сценарио за филм "Топ је био врео" побиједио на конкурсу Филмског центра Србије и да је подржан од стране Министарства културе Србије.

- Сумњам да би комисија Филмског центра Србије и Министарство културе Србије подржали било какав проблематични пројекат. До сада имам снимљена три филма у продуцентској кући "Балкан филм", па и то гарантује да је "Топ" пројекат који заслужује да буде снимљен - наглашава Станић.

Театролог Раде Симовић каже да је прије појаве романа "Топ је био врео" постојала слика ратног Сарајева из угла бошњачких и хрватских писаца.

- Ово је први пут да се појави један честит роман у којем је показана слика рата и свијета унутар Сарајева из угла једног Србина. То је веома поштен роман у тематском смислу јер он фаворизује несрећу свих у том граду. Aко је неко иоле озбиљно прочитао роман, не видим никакав разлог да каже да пружа једнострану слику - истакао је Симовић.

Он скреће пажњу да се роман бави и питањем породице и одрастања дјеце у ратном паклу.

Кецмановићу су замјерили због дијела романа у којем главни јунак, дјечак, пуца са брда на Сарајево.

- О сцени у којој дечак са брда пуца на Сарајево већ сам полемисао са разноразним књижевним дилетантима, и до ногу их потукао, па ми не пада на памет да бесмислену расправу настављам… Мада, да будем искрен, опет повремено зачујем пуцње. То ми топчић пуца због негативног ставе сарајевске "јавности" - каже Кецмановић.

Раде Симовић истиче да је тај дио романа, који је изазвао највише полемике, заправо метафоричан и да представља унутрашњи раскид главног јунака са свим што се Сарајева тиче.

- То је раскид са братством и јединством које је очигледно било лажно и довело нас је до невоља и мука које су се десиле у Сарајеву, о чему пише Владимир Кецмановић - тврди Симовић.                   

Кецмановић каже да он никада не би дозволио да се сарајевским умјетницима уопште нуди сарадња у том пројекту.

- И то не зато што мислим да у Сарајеву не постоје људи који би могли да буду од користи. Сигурно да постоје, као и на било ком другом месту, и било би у реду да им се, пошто се радња одвија у Сарајеву, без обзира на супериорност београдских глумаца, ипак, пружи шанса… - прича Кецмановић. 

Он каже да је њему јасно оно што људима из продукцијског тима, а посебно редитељу - није.

- Сарајево је средина која још увек није дошла на цивилизацијски ниво неопходан да би људи који живе у њему могли да функционишу као самосталне индивидуе. И опет - не зато што тамо не постоје људи који су способни да размишљају као самосталне индивидуе, него зато што онај ко хоће да се понаша као самостална индивидуа, тамо, нажалост - не може да опстане - сматра Кецмановић.

На опаске да је његов роман једностран, Кецмановић одговара да је већ виђено много филмова који заступају само једну страну у рату у БиХ.

- Па управо због тога што је филмова који држе само једну страну снимљено толико да ствар сваког нормалног човека тера на повраћање, људи који заступају ту једну страну су се нафурали да је заступање њихове стране једини прихватљив модус. Све што памфлетски не заступа њихову страну, по њима је једностраност - закључио је Кецмановић.

Сценарио

- Фрка се није дигла око сценарија, који у финалној верзији још нико није ни прочитао, него око романа. Питање је да ли ће сценарио, а поготово филм, храброшћу бити достојни романа, или ће и сценарио и филм, насупрот очекивањима мудраца из сарајевских махала, тендирати да се уклопе у медиокритетски, стерилан концепт, који већ толико дуго влада на ексјугословенским просторима - каже Владимир Кецмановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.