Puca top negativne sarajevske javnosti

Prije nego što je pala i prva klapa filma "Top je bio vreo" u režiji Slobodana Skerlića, u sarajevskim medijima pojavile su se negativne kritike na račun scenarija, nastalog po istoimenom romanu Vladimira Kecmanovića.

Skerlić je pisao scenario inspirisan Kecmanovićevim romanom, ali je htio da u filmsku priču uključi i sarajevske umjetnike.

Svi oni su se "obrušili" na Kecmanovića uz tvrdnje da njegov roman "drži" samo jednu stranu u ratu u Sarajevu. Abdulah Sidran nije želio da se prihvati pisanja scenarija.

- Odbio sam saradnju i mene u projektu "Top je bio vreo" nema. Zato nije korektno da o tome nešto pričam i komentarišem - rekao je Sidran.

Osim njega, saradnju su odbili i glumci Sadžida Šetić i Alban Ukaj, uz objašnjenje da se moralno i ideološki ne slažu sa scenarijem.

- U filmu "Top je bio vreo" ima 48 uloga i već godinu pravimo kastinge, biramo glumce i pokušavamo da napravimo idealnu kombinaciju parova. Sadžida Šetić i Alban Ukaj su bili na kastingu, zajedno sa desetinama glumaca. Reditelj je i meni ponudio jednu od značajnih uloga u filmu - rekao je producent filma Tihomir Stanić.

On priča da postoje razni razlozi koji su neke glumce odveli ili doveli do ovog filma i da su u pitanju njihove lične stvari.

Književnik Vladimir Kecmanović kaže da je produkcijskoj kući "Drina film" prodao prava za ekranizaciju svog romana, tako da sve što se povodom snimanja "Topa" događa posmatra kao nezainteresovani posmatrač.

- Da li možete da zamislite nekog ozbiljnog savremenog umetnika u nekoj savremenoj civilizovanoj zemlji kom bi razlog da odbije učešće u nekom projektu bila negativna ocena neke armije!? Naravno da ne možete. Dakle, ta zamerka ništa ne govori o meni i mojoj knjizi, a mnogo govori o "umetnicima" koji je iznose i sredini kojoj pripadaju - ističe Kecmanović.

Tihomir Stanić podsjeća da je scenario za film "Top je bio vreo" pobijedio na konkursu Filmskog centra Srbije i da je podržan od strane Ministarstva kulture Srbije.

- Sumnjam da bi komisija Filmskog centra Srbije i Ministarstvo kulture Srbije podržali bilo kakav problematični projekat. Do sada imam snimljena tri filma u producentskoj kući "Balkan film", pa i to garantuje da je "Top" projekat koji zaslužuje da bude snimljen - naglašava Stanić.

Teatrolog Rade Simović kaže da je prije pojave romana "Top je bio vreo" postojala slika ratnog Sarajeva iz ugla bošnjačkih i hrvatskih pisaca.

- Ovo je prvi put da se pojavi jedan čestit roman u kojem je pokazana slika rata i svijeta unutar Sarajeva iz ugla jednog Srbina. To je veoma pošten roman u tematskom smislu jer on favorizuje nesreću svih u tom gradu. Ako je neko iole ozbiljno pročitao roman, ne vidim nikakav razlog da kaže da pruža jednostranu sliku - istakao je Simović.

On skreće pažnju da se roman bavi i pitanjem porodice i odrastanja djece u ratnom paklu.

Kecmanoviću su zamjerili zbog dijela romana u kojem glavni junak, dječak, puca sa brda na Sarajevo.

- O sceni u kojoj dečak sa brda puca na Sarajevo već sam polemisao sa raznoraznim književnim diletantima, i do nogu ih potukao, pa mi ne pada na pamet da besmislenu raspravu nastavljam… Mada, da budem iskren, opet povremeno začujem pucnje. To mi topčić puca zbog negativnog stave sarajevske "javnosti" - kaže Kecmanović.

Rade Simović ističe da je taj dio romana, koji je izazvao najviše polemike, zapravo metaforičan i da predstavlja unutrašnji raskid glavnog junaka sa svim što se Sarajeva tiče.

- To je raskid sa bratstvom i jedinstvom koje je očigledno bilo lažno i dovelo nas je do nevolja i muka koje su se desile u Sarajevu, o čemu piše Vladimir Kecmanović - tvrdi Simović.                   

Kecmanović kaže da on nikada ne bi dozvolio da se sarajevskim umjetnicima uopšte nudi saradnja u tom projektu.

- I to ne zato što mislim da u Sarajevu ne postoje ljudi koji bi mogli da budu od koristi. Sigurno da postoje, kao i na bilo kom drugom mestu, i bilo bi u redu da im se, pošto se radnja odvija u Sarajevu, bez obzira na superiornost beogradskih glumaca, ipak, pruži šansa… - priča Kecmanović. 

On kaže da je njemu jasno ono što ljudima iz produkcijskog tima, a posebno reditelju - nije.

- Sarajevo je sredina koja još uvek nije došla na civilizacijski nivo neophodan da bi ljudi koji žive u njemu mogli da funkcionišu kao samostalne individue. I opet - ne zato što tamo ne postoje ljudi koji su sposobni da razmišljaju kao samostalne individue, nego zato što onaj ko hoće da se ponaša kao samostalna individua, tamo, nažalost - ne može da opstane - smatra Kecmanović.

Na opaske da je njegov roman jednostran, Kecmanović odgovara da je već viđeno mnogo filmova koji zastupaju samo jednu stranu u ratu u BiH.

- Pa upravo zbog toga što je filmova koji drže samo jednu stranu snimljeno toliko da stvar svakog normalnog čoveka tera na povraćanje, ljudi koji zastupaju tu jednu stranu su se nafurali da je zastupanje njihove strane jedini prihvatljiv modus. Sve što pamfletski ne zastupa njihovu stranu, po njima je jednostranost - zaključio je Kecmanović.

Scenario

- Frka se nije digla oko scenarija, koji u finalnoj verziji još niko nije ni pročitao, nego oko romana. Pitanje je da li će scenario, a pogotovo film, hrabrošću biti dostojni romana, ili će i scenario i film, nasuprot očekivanjima mudraca iz sarajevskih mahala, tendirati da se uklope u mediokritetski, sterilan koncept, koji već toliko dugo vlada na eksjugoslovenskim prostorima - kaže Vladimir Kecmanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.