Публика и данас зна шта је добра позоришна представа

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Глумац и режисер Ирфан Менсур који је цијели живот везан за позориште, рекао да публика и данас воли позориште и радо га посјећује , а његов колега Слободан Бода Нинковић је оцијенио да и публика Источног Сарајева цијени и зна шта је добра позоришна представа.

Менсур је подсјетио да је цијели свој живот везан  за Југословенско драмско позориште, да је тамо примљен као стални члан оног тренутка када је дипломирао  1 974. године и да је све до пензије када је напунио 65 година био у том позоришној кући.

 -Стигао сам до одређених висина, до звања првака  и свашта одиграо и паралелно са Југословенским драмским играо у разним позориштима, почео да режирам и режирао 35 до 40 представа по разним позориштима. Знате шта се догађа сад?!Догађа се у мом позоришту у коме и даље играм два три наслова, негде око 20. изађе репертоар за следећи месец .

Тог дана се испред позоришта направи ред од неких 150 до 200 метара људи који стоје да би дошли до благајне и не би ли дошли до карте.Већ после сат, сат и по пронесе се глас у том реду да више карата нема, али људи и даље стоје у реду како би узели карте за представе за које нису  дошли да узму карте. Моје позориште је пуно и препуно .

Преко интернета је немогуће добити карту зато што се тог дана када се објави репертоар, интернет толико загуши , да се просто све распсадне. И они који су стигли да преко интернета узме карте, добро је прошао. То је једно лепо осећање.

Када долазим на представу или у позориште да попијем кафу, па видим велики ред у парку и људе како чекају да дођу једне вечери да гледају неку представу, неке глумце, неки проблем који их интересује, да се понекад забаве, промисле, да понекад уживају у некој лепоти игре коју ми покушавамо да направимо, не увек успешно , јер да неко не помисли да сам заљубљен у себе или у позориште с те стране.

Позориште уме да буде досадно и антипатично. Ја понекад изађем са представе па чак и у мом позоришту. Те представе не живе дуго . Представе које живе дуго, које се играју по сто, сто педесет, двеста пута...представе које се играју 10 и више година су  представе које су обележиле позоришни живот Београда јер Југословенско драмско је стожер неког квалитета у нашој бившој земљи која је имала 20 и два,три милиона становника, када кажеш да си из Југословенскох драмског, или када добијеш место у Југословенском драмском, тешко је то на леђима носити. Али, то носиш са поносом...

Ето тако је то било , тако је и данас- истакао је Менсур.

На питање како данас живе позоришни људи, глумци, режисери...Менсур каже да је данас  ситуација таква да су „људи увређени“.
 
-Увређени не лично. То се пренело на читаву бланшу.Када живите у држави у којој се за културу уопше издваја 0,67 посто такозваног БДП-еа, неког буџета и да је то цифра која нигде на свету није тако мала, осетите се увређено и осећате неку горчину. Како је могуће да држава није свесна да култура, образовање па и спорт требају да буду на застави која води неки национ  ка успеху, ка просперитету.

Ми се сналазимо. Радимо , бунимо се..дајте нам још, дајте још мало само да би више радили. Квалитет није у питању . Хвала драгом Богу, у последњих осам, девет година се нешто и снима па људи и од тога живе, али и то се полако штрихује , крати се , тако да сада од прошлогодишњег или тамо од пре две-три године када се снимало по седам-осам серија и два три филма, сада се тренутно раде две серије и један филм је управо завршен.

Ових дана треба да крене Емир Куструрица са неким својим филмом и не знам да ли се још ишта ради. Дакле, никад није било добро, а сад баш није добро- констатовао је Менсур.

Глумац Слободан Бода Нинковић који је и прије рата гостовао широм бивше нам заједничке државе Југославије, а и након рата пред позоришном публиком у Источном Сарајеву је оцјењујући реакцију публике у Источном Сарајеву на остварења која је пред њом играо,  рекао да ова публика зна шта је позориште и да је потекла из Сарајева које није провинција и које је знало цијенити позоришну сцену.
 
-То је град где људи врло добро знају шта је позориште. Догађаји су били и прошли, али и пре тих догађаја сарајевска публика је увек важила за публику која је одгајана, публику која зна шта је позориште , тако да је увек задовољство играти представе пред том публиком.

Играо сам и пре . Мења се структура , то је чињеница, али људи када дођу у позориште то треба поштовати. И у Београду   са толико становника где су позоришта пуна, то је један и по до два посто људи који прате шта се ствара у позоришту.

То је позоришна публика. Има и оних који дођу први пут и то им је занимљиво, али права публика која прати, која долази у позориште, која се радује новим остварењима, чини  мали проценат људи љубитеља сцене, а мислим да је тако и овде.

Када у позориште дође права публика, глумци то осете у првих пет минута. Ако се ту успостави тај контакт, онда је милина играти.Моја искуства са публиком у Источном Сарајеву су заиста дивна- рекао је Нинковић.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.