Publika i danas zna šta je dobra pozorišna predstava

ISTOČNO SARAJEVO - Glumac i režiser Irfan Mensur koji je cijeli život vezan za pozorište, rekao da publika i danas voli pozorište i rado ga posjećuje , a njegov kolega Slobodan Boda Ninković je ocijenio da i publika Istočnog Sarajeva cijeni i zna šta je dobra pozorišna predstava.

Mensur je podsjetio da je cijeli svoj život vezan  za Jugoslovensko dramsko pozorište, da je tamo primljen kao stalni član onog trenutka kada je diplomirao  1 974. godine i da je sve do penzije kada je napunio 65 godina bio u tom pozorišnoj kući.

 -Stigao sam do određenih visina, do zvanja prvaka  i svašta odigrao i paralelno sa Jugoslovenskim dramskim igrao u raznim pozorištima, počeo da režiram i režirao 35 do 40 predstava po raznim pozorištima. Znate šta se događa sad?!Događa se u mom pozorištu u kome i dalje igram dva tri naslova, negde oko 20. izađe repertoar za sledeći mesec .

Tog dana se ispred pozorišta napravi red od nekih 150 do 200 metara ljudi koji stoje da bi došli do blagajne i ne bi li došli do karte.Već posle sat, sat i po pronese se glas u tom redu da više karata nema, ali ljudi i dalje stoje u redu kako bi uzeli karte za predstave za koje nisu  došli da uzmu karte. Moje pozorište je puno i prepuno .

Preko interneta je nemoguće dobiti kartu zato što se tog dana kada se objavi repertoar, internet toliko zaguši , da se prosto sve raspsadne. I oni koji su stigli da preko interneta uzme karte, dobro je prošao. To je jedno lepo osećanje.

Kada dolazim na predstavu ili u pozorište da popijem kafu, pa vidim veliki red u parku i ljude kako čekaju da dođu jedne večeri da gledaju neku predstavu, neke glumce, neki problem koji ih interesuje, da se ponekad zabave, promisle, da ponekad uživaju u nekoj lepoti igre koju mi pokušavamo da napravimo, ne uvek uspešno , jer da neko ne pomisli da sam zaljubljen u sebe ili u pozorište s te strane.

Pozorište ume da bude dosadno i antipatično. Ja ponekad izađem sa predstave pa čak i u mom pozorištu. Te predstave ne žive dugo . Predstave koje žive dugo, koje se igraju po sto, sto pedeset, dvesta puta...predstave koje se igraju 10 i više godina su  predstave koje su obeležile pozorišni život Beograda jer Jugoslovensko dramsko je stožer nekog kvaliteta u našoj bivšoj zemlji koja je imala 20 i dva,tri miliona stanovnika, kada kažeš da si iz Jugoslovenskoh dramskog, ili kada dobiješ mesto u Jugoslovenskom dramskom, teško je to na leđima nositi. Ali, to nosiš sa ponosom...

Eto tako je to bilo , tako je i danas- istakao je Mensur.

Na pitanje kako danas žive pozorišni ljudi, glumci, režiseri...Mensur kaže da je danas  situacija takva da su „ljudi uvređeni“.
 
-Uvređeni ne lično. To se prenelo na čitavu blanšu.Kada živite u državi u kojoj se za kulturu uopše izdvaja 0,67 posto takozvanog BDP-ea, nekog budžeta i da je to cifra koja nigde na svetu nije tako mala, osetite se uvređeno i osećate neku gorčinu. Kako je moguće da država nije svesna da kultura, obrazovanje pa i sport trebaju da budu na zastavi koja vodi neki nacion  ka uspehu, ka prosperitetu.

Mi se snalazimo. Radimo , bunimo se..dajte nam još, dajte još malo samo da bi više radili. Kvalitet nije u pitanju . Hvala dragom Bogu, u poslednjih osam, devet godina se nešto i snima pa ljudi i od toga žive, ali i to se polako štrihuje , krati se , tako da sada od prošlogodišnjeg ili tamo od pre dve-tri godine kada se snimalo po sedam-osam serija i dva tri filma, sada se trenutno rade dve serije i jedan film je upravo završen.

Ovih dana treba da krene Emir Kustrurica sa nekim svojim filmom i ne znam da li se još išta radi. Dakle, nikad nije bilo dobro, a sad baš nije dobro- konstatovao je Mensur.

Glumac Slobodan Boda Ninković koji je i prije rata gostovao širom bivše nam zajedničke države Jugoslavije, a i nakon rata pred pozorišnom publikom u Istočnom Sarajevu je ocjenjujući reakciju publike u Istočnom Sarajevu na ostvarenja koja je pred njom igrao,  rekao da ova publika zna šta je pozorište i da je potekla iz Sarajeva koje nije provincija i koje je znalo cijeniti pozorišnu scenu.
 
-To je grad gde ljudi vrlo dobro znaju šta je pozorište. Događaji su bili i prošli, ali i pre tih događaja sarajevska publika je uvek važila za publiku koja je odgajana, publiku koja zna šta je pozorište , tako da je uvek zadovoljstvo igrati predstave pred tom publikom.

Igrao sam i pre . Menja se struktura , to je činjenica, ali ljudi kada dođu u pozorište to treba poštovati. I u Beogradu   sa toliko stanovnika gde su pozorišta puna, to je jedan i po do dva posto ljudi koji prate šta se stvara u pozorištu.

To je pozorišna publika. Ima i onih koji dođu prvi put i to im je zanimljivo, ali prava publika koja prati, koja dolazi u pozorište, koja se raduje novim ostvarenjima, čini  mali procenat ljudi ljubitelja scene, a mislim da je tako i ovde.

Kada u pozorište dođe prava publika, glumci to osete u prvih pet minuta. Ako se tu uspostavi taj kontakt, onda je milina igrati.Moja iskustva sa publikom u Istočnom Sarajevu su zaista divna- rekao je Ninković.   

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.