Птице свједоци постојања Панонског мора

Посјетиоце који дођу у Завод за заштиту природе Србије, одјељење у Новом Саду, гдје је смјештен и Природњачки музеј, очекује прави мали рај за очи.

Јелени, кошуте, разне врсте птица, међу којима доминирају пеликани, затим вјеверице, патке, чапље, само су дио експоната који отварају врата природе.    

Најдрагоцјенији експонат читаве изложбе је лобања са кљовама горњоплеистоценског рунастог мамута, извађена 1947. године из корита ријеке Тисе код Новог Бечеја. Лобања је одлично очувана, што представља велику ријеткост.

- Реч је о највећем природњачком музеју у Србији. У нашим природњачким збиркама налази се око три хиљаде препарираних птица, као и више хиљада фосила који сведоче да је овде некада било Панонско море. Имамо и преко 20 хиљада разних инсеката, пре свега лептира - рекао је менаyер за односе са јавношћу Оливер Фојкар.

Према његовим ријечима, постоји и велика збирка хербаријумског материјала. Ту је и велика збирка стијена и минерала. Геолошка збирка подијељена је у двије засебне, минералошко-геолошке и палеонтолошке збирке. Минералошко-петрографска збирка се састоји од стијена, минерала и руда претежно сакупљених са локалитета Фрушке горе и Вршачких планина, као и са других подручја широм Србије и свијета. Примјерци се истичу љепотом, специфичним и врло ријетким облицима.

- Ова институција има пре свега улогу истраживања природе и проглашавања заштићених природних добара. Ми правимо студије на основу којих се проглашавају национални паркови, резервати, природни паркови. Штитимо појединачна стабла као природно вредна, али и неке пределе, попут пећина, кањона или геолошки вреднијих простора - каже Фојкар.   

Он подсјећа да у Заводу за заштиту природе Србије ради око 130 стручњака, међу којима су биолози, географи, људи шумарске струке, пејзажне архитекте, фотографи, геолози, палеонтолози...

- Радимо у три одељења, у Београду, Новом Саду и Нишу. Схватили смо да ако желимо да штитимо природу, морамо много да развијамо и едукативне активности на нашим просторима, па врло често организујемо разне изложбе фотографија, предавања и књижевне промоције. Подржавамо ствараоце који се на неки начин баве уметношћу природе, небитно да ли је реч о сликама, фотографијама или књижевности - истакао је Фојкар.

Он је додао да им је најважније да се умјетници који представљају своја дјела у овом музеју на неки начин баве природом.

- Недавно смо имали промоцију књиге "Вук" Мирослава Кусмука, а раније је још једна књига аутора из БиХ промовисана код нас. Реч је о књизи "Изгубљени свијет" Горана Тодоровића из Пала. Он је, боравећи у разним мировним мисијама у Aзији и Јужној Aмерици, стекао искуства која је преточио у књигу која је доживела београдско издање - испричао је Фојкар.

Ових дана у Заводу за заштиту природе Србије отворена је нова изложба фотографија која се тиче бисера природе на Дунаву. 

- Реч је о кулама светиљама које су ове године доживеле свој стоти рођендан. То су куле светионици на Дунаву које се налазе на простору Панчева где се Тамиш улива у Дунав - каже Фојкар.

Великој културној манифестацији "Ноћ музеја", која се обиљежава у цијелој Европи, придружиће се и овај музеј.

- За "Ноћ музеја" припремили смо велику изложбу под називом "Скелети". Представићемо скелете разних животиња у различитим положајима и то ће бити јако атрактивно - најавио је наш саговорник.

Он је испричао да су прошле године имали изложбу која се тицала диносауруса и модела диносауруса који су израђени у природној величини, што је привикло пажњу публике.

- Завод има и издавачку делатност, објављујемо велики број брошура, књига, а и документарних филмова. И сам се бавим документарним филмом, а у последњих неколико година снимили смо два документарца. То су "Мој пријатељ штиглић", који се бави борбом против криволова на овим просторима. Други је "Беле роде моје равнице", где представљамо суживот човека и ових белих птица, које дају печат равници - рекао је Оливер Фојкар.

Орао крсташ

- Завод за заштиту природе Србије снимио је и документарни филм "Орао крсташ", који говори о три последња пара орлова крсташа у Србији који се налазе на Фрушкој гори - рекао је Оливер Фојкар.                 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.