Први том Српске енциклопедије - Ризница националног идентитета

Послије скоро двије деценије чекања, темељни рад групе еминентних стручњака коначно се исплатио, јер је први том "Српске енциклопедије", дјела од изузетног националног значаја, коначно угледао свјетло дана.

Прву од десет књига, односно томова, недавно су објавили Матица српска и Српска академија наука и уметности, заједно са Заводом за уџбенике, као извршним издавачем.

Члан Уређивачког одбора овог издања Миро Вуксановић рекао је за "Глас Српске" да су Срби коначно добили своју прву енциклопедију, у којој је "сабрано" све оно што су урадили од свог настанка, па до доба када енциклопедија излази.

- Енциклопедија са 1.929 одредница садржи све што треба знати о Србима, њиховом језику, историји, обичајима, религији, књижевности, уметности, култури, привреди, државној организацији, праву, медицини, техници и другим областима. Планирано је да енциклопедија изађе у десет томова, а сада се појавила само прва књига првог тома - истакао је Вуксановић.

Према његовим ријечима, прва књига је изашла са великим тешкоћама, послије двадесетогодишњих припрема. Појавиле су се ту, каже Вуксановић, како тешкоће материјалне природе, тако и политичке.

- У сваком случају, почетак објављивања "Српске енциклопедије" је велики догађај за српску науку и културу и за Србе као народ, без обзира на то где они живе - рекао је Вуксановић.

Нагласио је да су припреме за издавање друге књиге другог тома енциклопедије већ у пуном јеку, а планирано је да сваке године изађе по једна књига. Друга књига првог тома требало би да се појави до сљедећег београдског Сајма књига идуће године.

- Први том обухвата слово A и део слова Б, до речи Београд. Други део слова Б је углавном урађен и креће се са припремама за све одреднице које ће обухватати слово В итд. - појаснио је Миро Вуксановић.

На националној енциклопедији од 700 страница са великим енциклопедијским форматом радило је око 750 људи, од којих је више од 500 писаца текстова, више од 100 чланова укупно 33 редакције и 25 чланова Уређивачког одбора, те је њена цијена у Србији око 35 евра.

На недавно одржаној свечаној промоцији у Матици, којој је присуствовао и министар културе Небојша Брадић, истакнуто је да је изласком прве књиге те капиталне публикације почело остваривање замисли о националној енциклопедији општег типа заснованој на савременим научним и лексикографским знањима.

Дугогодишњи предсједник Уређивачког одбора "Српске енциклопедије" и предсједник Матице српске академик Чедомир Попов, који је на тој дужности био до прије двије године, истакао је да то капитално дјело у десет томова има непроцјењиву улогу у афирмацији српске културе и велики значај за дјелатност Матице српске.

Напомињући да су многобројни учесници у том пројекту протекле двије деценије, уз много напора настојали да дођу до ове прве књиге, Попов је нагласио да је тим дјелом требало показати да је ова генерација интелектуалаца "у стању да свом народу надокнади оно што је изгубио у току два вијека пробијања у савремену светску цивилизацију".

Aкадемик Василије Крестић, који је у Уређивачком одбору задужен за област историје, подсјетио је на чињеницу да "српски народ, у односу на економски богатије и културније народе Европе", веома касни у изради своје националне енциклопедије.

- Видно закашњење у изради националне енциклопедије дошло је, пре свега, због тога што у стручном и научном погледу нису били сазрели услови за њено писање. Такође, многе области које би у таквом делу општег типа требало да буду заступљене, код нас нису биле довољно истражене - рекао је академик Крестић.

Истичући да у друштвено-политичким и културним условима у којима смо живјели "нисмо много ни осећали потребу за добијањем националне енциклопедије", Крестић је рекао да се наше друштво у протеклом периоду задовољавало енциклопедијама издаваним у другим земљама свијета.

- Увек је било оних који нису у стању ништа добро да створе, али су у стању све добро да руше - закључио је он, те изразио наду да ће код оних који одлучују о судбини тог дјела од националног значаја бити довољно разумијевања, мудрости и добре воље да му пруже подршку, како би тај посао био доведен до краја.

Професор Мило Ломпар је истакао да је енциклопедија знак опште зрелости једне културе и нагласио да је "Српска енциклопедија" дјело којим се свака средина може поносити.

- Иако највећи део свог садржаја посвећује обради свих области историје српског народа, вредностима ствараним како на српским просторима тако и на местима где Срби живе у расејању, енциклопедија се уз то бави и остварењима других народа с којима су Срби били повезани - појаснио је Ломпар.

Циљ

- Главни циљ тог капиталног издања у десет томова је сакупљање, систематизовање и енциклопедијско тумачење свеукупног историјског развоја и савременог положаја српског народа, као и приказ његовог доприноса европској и светској култури и цивилизацији. Кад тај пројекат буде завршен, читаоци би требало да у тој публикацији пронађу поуздане, тачне и свеобухватне информације о појавама важним за историју српског народа - рекао је предсједник Уређивачког одбора "Српске енциклопедије" Драган Станић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.