“Просвјета” смјерница духовног и стваралачког стремљења

Требиње - Свечаном академијом на којој су уручена највиша признања Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” најзаслужнијим личностима за допринос развоју овог друштва, у Билећи је обиљежено 110 година постојања “Просвјете”.

Бесједећи о значају “Просвјете” и о утемељивачима овог културног друштва, академик Матија Бећковић истакао је у сриједу увече да је програм “Просвјете” и данас онај који је имала када је основана.
- “Просвјета” је основана да шири српску националну мисао. Да служи науци, култури, да подупире привредно уздизање Срба, да школује ђаке, издаје књиге, отвара читаонице и библиотеке - рекао је Бећковић и додао да је у развоју “Просвјете” од првог дана учествовала плејада великана којима су се придружили најистакнутији културни прегаоци чија се имена никада не смију заборавити.

О раду “Просвјете” и његовом значају за ширење националног српског идентитета говорили су академици Рајко Петров Ного, Војислав Максимовић, те предсједник Главног одбора “Просвјете” Душан Јовановић и предсједник Општинског одбора “Просвјете” Билећа Никола Aсановић.
Јовановић је подсјетио да су 1990. године у Сарајеву угледни српски интелектуалци, послије 45 година прекида, обновили рад “Просвјете”, те додао да тренутно “Просвјета” има 43 одбора у БиХ, Србији, Црној Гори, Бечу, Канади, те да ће се оснивати у свим земљама гдје има Срба.
- Желимо да у новим условима и методама рада, примјерено садашњем времену, његујемо истинске вриједности, свој национални идентитет, културну баштину и да их чувамо - рекао је Јовановић.
- Овдје на Плочнику Османлије су претрпјеле озбиљан пораз, а још озбиљнији на Косову, али се ми од те побједе пораза на Косову 500 година нисмо опорављали. A када смо најзад Косово ослободили, на Газиместану српска војска је почела да љуби свету земљу. Можемо ли ми, ако није могао Милан Ракић, тада на Газиместану, да искорачимо - рекао је Ного.

Поуке Видовдана

Додао је да је вријеме да искорачимо напријед, јер увијек постоје веће вриједности од живота.

- То је поука Косовског завјета и поука Видовдана. На крају крајева, на то нас обавезује она која 600 година чека свог заручника, а зове се Косовка дјевојка - подсјетио је Ного.

Бећковић је рекао да је одавно утврђено да је развој и процват немањићке државе повезан са развојем писмености и да без писмености не би било ни Немање, ни Светог Саве, ни Српске цркве, нити српске државе.
- Један од задатака “Просвјете” је брига о ћириличном писму, чија је азбука сажети универзум, а свако слово културни споменик - поручио је Бећковић.

- Програм “Просвјете” је и данас онај који је имала кад је основана, а старији је од његовог оснивања и неће се мијењати, ни стари путокази смањивати док је нас и нашег имена. У време кад на уши једемо, а на уста чујемо, ваљало би да о просвети и просвећивању, слову и словесности проговоримо достојније, продубљеније и сложеније и заснованије од ове моје бесједе - рекао је у надахнутој бесједи Матија Бећковић и запитао се ако писмености не би могло бити без Немање и Светог Саве, како би нас могло бити без њих.

Признања

“Просвјетина” споменица уручена је и академику професору Војиславу Максимовићу, обновитељу и почасном предсједнику “Просвјете”, за његов допринос раду и угледу друштва.
Повељу “Просвјете” Главни одбор додијелио је и начелницима општина Гацко и Билећа Милану Радмиловићу и Драгану Бабићу, заслужним личностима што “Просвјета” има почасно мјесто у овим општинама, али и у цијелој Херцеговини.
Признање за изузетне резултате и подршку “Просвјети” добио је и генерални директор Радио-телевизије Републике Српске Драган Давидовић.
“Просвјетино” признање додијељено је и Министарству просвјете и културе Српске за помоћ и заслуге у његовању српске културе и духовности. Ово признање Министарству ће бити накнадно уручено.
Обраћајући се у име добитника признања, академик Војислав Максимовић рекао је да је у свом трајању “Просвјета” била главна смјерница српског духовног просвјетног и стваралачког стремљења, али неуништива одбрана културног идентитета и националне посебности у БиХ.
Максимовић је истакао да су добитници награда само сљедбеници идеја вриједних утемељивача “Просвјете”, чија имена нису заборављена у српској културној историји и националном памћењу.
На академији је истакнуто да је “Просвјета” од оснивања организовала курсеве за описмењавање, основала више стотина библиотека, штампала свој календар, покренула листове, објавила 213 наслова књига итд.
У културно-умјетничком програму наступили су еминентни писци, културни ствараоци, представници источнохерцеговачких општина, генерали Војске Републике Српске, црквени великодостојници, глумице Љиљана Благојевић и Јелена Трепетова-Костић, те Зоран Костић, етно-група из Невесиња и хор из Никшића.
Свечаној академији претходило је отварање “Просвјетине” галерије и свечана сједница Главног одбора “Просвјете”.

Додик

Споменица, највише признање Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета”, додијељена је предсједнику Републике Српске Милораду Додику у знак поштовања и захвалности на залагању и за допринос његовању просвјете, културе и духовности српске.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.