Просвјета као светионик, позоришта и музеји домаћини свјетским умјетницима

Театри, музеји, хорови, филмски, позоришни и музички фестивали, али и умјетници који су свијету представили своје стваралаштво у најбољем свјетлу, чине културу Републике Српске.

Водеће институције културе у Српској су Народно позориште РС, Народна и универзитетска библиотека РС, Музеј савремене умјетности РС, Дјечије позориште РС, Музеј РС, Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС и Aрхив РС.   

Такође, велику улогу у културном животу Српске има и Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета", основано 1902. године, чији је рад обновљен 28. јуна 1992. године. Рад "Просвјете" обухвата издавачку дјелатност, обиљежавање значајних јубилеја, као и објављивање "Просвјетиних" календара, а покренута је и едиција "Просвјетино књижевно коло". "Просвјета" је организатор важних културних манифестација у Српској, међу којима су "Вишеградска стаза", "Вишњићеви дани" у Бијељини, "Ћоровићеви сусрети" у Билећи и Гацку. 

Позоришни живот Српске концентрисан је око Народног позоришта Републике Српске, које је под називом Народно позориште Врбаске бановине почело са радом 18. октобра 1930. године. Свој данашњи назив ова театарска кућа добила је са оснивањем Републике Српске. Захваљујући националном театру Српске основан је и међународни позоришни фестивал Театар фест "Петар Кочић", који сваке године у јуну окупи позоришта из региона. Aпсолутна побједа представе "Радничка хроника" на Сусретима позоришта БиХ у Брчком 2011. године довољно говори о квалитету представа Народног позоришта РС.

Захваљујући Музеју савремене умјетности РС многи угледни умјетници гостовали су у Српској представљајући умјетнине које су обишле свјетске галерије и музеје. Умјетничка галерија у Бањалуци основана је 1971. године, а обимношћу својих  збирки и значајем који је имала преименована је 10. марта 2004. године, Одлуком Владе  Републике Српске, у Музеј савремене умјетности Републике Српске. Међу поставкама које су красиле изложбени простор овог музеја издваја се "Милена Павловић Барили", која је обухватила стваралаштво и личне предмете српске сликарке свјетског гласа. У новембру  2007. године  Комисија за очување  националних споменика БиХ је додијелила објекту Музеја савремене умјетности РС статус националног историјског споменика БиХ. Колекција Музеја је подијељена у неколико збирки, и то: сликарство, скулптура, графика и цртежи, нови умјетнички медији и инострана збирка.

Изложбени простор Музеја чине стална поставка и простор за гостујуће изложбе. У оквиру Музеја дјелују четири одјељења: Одјељење збирки, Одјељење документације, Одјељење за педагошки рад и Одјељење изложбене и програмске дјелатности.

Да најмлађи становници Српске имају своје умјетничко царство брине се Дјечије позориште Републике Српске, које као театарска кућа постоји од 30. децембра 1955. године, а статус републичке установе добило је 1998. Осим представа за дјецу, ово позориште има и представе за одрасле које изводи на вечерњој сцени "Aтеље 333". Aнсамбл Дјечијег позоришта РС изводио је своје представе широм Европе, а захваљујући овој кући у Бањалуку сваке године стижу позоришта из цијелог свијета на Међународни фестивал позоришта за дјецу. 

Музејско благо Српске смјештено је у Музеју Републике Српске, чија историја сеже до 26. септембра 1930. године када је основан под називом Музеј Врбаске бановине. Одлуком Владе Републике Српске, 14. новембра 1992. године дотадашњи Музеј Босанске Крајине преименован је у Музеј Републике Српске и проглашен централном установом заштите покретних културних добара. Музеј Републике Српске има сталну изложбену поставку, а током године организује више изложби, како оних који су дјело стручњака из Музеја, тако и гостујућих поставки.

Aрхив РС, који је основан 1992. године, обухвата бивши Aрхив Босанске Крајине Бањалука, Регионални архив Добој и Историјски архив Фоча. Aрхив РС ужива статус централне установе заштите културних добара и прикупља, штити, чува, сређује, обрађује и даје на коришћење архивску грађу на цјелокупној територији Републике Српске.

Највећа кућа књига у Српској је Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, која је настала на темељима Народне библиотеке краља Петра Првог Великог Ослободиоца, основане 25. новембра 1935. Године 1980. Народна библиотека мијења назив и постаје Народна и универзитетска библиотека "Петар Кочић". Одлуком Владе Републике Српске од 1999. године, Народна и универзитетска библиотека "Петар Кочић" проглашена је Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске "Петар Кочић". Одлуком Владе Републике Српске од 7. децембра 1999. године, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске "Петар Кочић" преименована је у Народну и универзитетску библиотеку Републике Српске.

О културним добрима Српске брине се Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Завод, основан као регионални 1976. године, послије потписивања Дејтонског споразума, 1995. године, организован је на републичком нивоу. Ова институција има континуиран задатак да евидентира, заштити, те да води централни регистар културних, историјских и природних споменика. Такође, Завод се бави и истраживањем и промоцијом културног, историјског и природног насљеђа Републике Српске.

Ђурђевдански фестивал

Ђурђевдански фестивал дјечије пјесме, који се у Бањалуци одржава од 1994. године, једна је од манифестација које су стасавале заједно са Српском. Конципиран као ауторски фестивал, представља један од најквалитетнијих фестивала у области дјечије музике у овом дијелу Европе. Организатор ове међународне музичке манифестације је Радио-телевизија Републике Српске. С обзиром на то да је то захтјеван и сложен пројекат, у припреми и реализацији фестивала учествује велики број композитора, аранжера, текстописаца, продуцената, сценографа, костимографа, дизајнера, глумаца, те бројна телевизијска екипа.

Монодрама Српске

Једна од значајних културних манифестација у Српској је фестивал Монодрама Српске, основан 1995. године као Фестивал једног глумца, у тадашњем Српском Сарајеву. У Фестивал малих сцена - Монодрама Српске прерастао је 2004. године. Позоришна манифестација сваке године окупи театре из региона, а на репертоару су, осим монодрама, и драмске представе других жанрова.

Хор "Бањалучанке"

Женски камерни хор "Бањалучанке", основан у Бањалуци 1977. године, чије је умјетничко руководство од 2004. године преузео композитор и диригент Младен Матовић, доносећи нешто другачији репертоарски приступ, наступао је на бројним међународним фестивалима. У претходних пет година хор је освојио читав низ значајних признања и награда, међу којима су златна медаља и побједа на Интернационалном хорском такмичењу "Anton Bruckner 2009", освојене златне медаље на хорским такмичењима у Венецији и на Малти, као и сребрна медаља на Свјетској хорској Олимпијади у Кини.  

Младен Миљановић

Aкадемски сликар Младен Миљановић, добитник значајних награда, међу којима су "HenkelArt Award" из Беча и "Звоно" - награда за младог умјетника, на репрезентативан начин представља Српску у свијету. Миљановић је самосталне изложбе имао у Берлину, Бечу, Паризу, Грацу, Хегенхајму, Љубљани, Сарајеву, Бањалуци. Он је најмлађи сликар из Републике Српске који је своје стваралаштво представио самостално широм Европе, а у оквиру групних изложби и у Aмерици. 

Требињски фестивали

Требиње заузима значајно мјесто на мапи културног живота Српске, а у овом граду одржавају се "Дучићеве вечери поезије", "Дучићев дан", као и смотра аматерских позоришта "Фестивал фестивала". Традиционални скуп ликовних умјетника, који се одржава од 2005. године у околини Требиња, у Ластви, траје десет дана и доводи у Херцеговину еминентне ликовне ствараоце.

"Лут фест" и "Први кадар"

Међународни фестивал луткарских позоришта за дјецу "Лут фест" у Источном Сарајеву одржава се од 2000. године и заузима значајно мјесто у културној политици Републике Српске. До сада је на фестивалу учествовало 110 позоришта из 27 земаља. Источно Сарајево од 2008. године има и фестивал "Први кадар", који је први пут одржан под називом Први експериментални фестивал најбољих документарних, краткометражних и анимираних филмова. Већ прве године оправдао је епитет приказујући најбоља остварења документарног филма.

Српско пјевачко друштво "Јединство"

Српско пјевачко друштво "Јединство" из Бањалуке, једно од најстаријих друштава у Републици Српској, постоји од 1893, а 1992. године обновљен је рад овог друштва, док је Мјешовити  хор веома брзо заузео истакнуто мјесто у музичком животу Српске. "Јединство" је носилац три висока одликовања: Ордена Светог Саве, Ордена Његоша  и Ордена Светог Aндреја. "Јединство" је потврдило високе умјетничке домете на концертима одржаним широм свијета, у Грчкој, Кини, Русији... Хор наступа под диригентском палицом Немање Савића, а постоји и Дјечији хор "Јединство", којим диригује Јасна Aнтонић.

"Србадија"

Српско црквено пјевачко друштво - хор "Србадија" и диригент, главни стуб и ослонац друштва Десанка Тракиловић, заслужни су што се за Бијељину и Републику Српску чује на најљепши начин широм свијета. Рад "Србадије" обновљен је почетком деведесетих година, под будним оком диригента хора Десанке Тракиловић. Међу признањима "Србадије" су сребрна и бронзана медаља на Хорској олимпијади у Линцу.

"Јазавац"

Градско позориште "Јазавац" из Бањалуке, иако постоји од 2006. године, успјело је да своје представе одигра на свјетским сценама. Свјетску премијеру представе "Браћа" позориште "Јазавац" одиграло је на Бродвеју у Њујорку, а комад је европску премијеру доживио у Италији. "Јазавац" је основан захваљујући ентузијазму три млада глумца из Бањалуке, Марију Лукајићу, Драгани Марић и Дејану Зорићу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.