Промовисана књига „Бајкологија за луткаре“- буквар за луткарство

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Домаћин и продуцент Међународног фестивала професионалних позоришта за дјецу „Лут феста“ који су дјеца прихватила као празник умјетности и уживања Aлександра Митрић Штифанић рекла је да је ове године фестивал спојио два издања фестивала што му даје посебну драж и тежину.

- Имали смо обавезу да публици понудимо богат пратећи програм, али с обзиром да је ово двогодишње издање фестивала посебно је значајан едукативни сегмент. То су стручна предавања  за педагоге и васпитаче, затим креативна радионица „Од штапа , папира и канапа“ који води редитељ и глумац из Зрењанина Јован Царан.Оно што посебно сваке године истичемо јесу едиције из области луткарства, дакле стручна литература из области луткарства која је ријетка. Зато посебну пажњу поклањамо промоцији књига из области луткарства , као што је промоција књиге „Бајкологија за луткаре“Јована Цара - рекла је Штифанићева.  

Наиме, у  Галерији Жарко Видовић у Источној Илиџи синоћ је промовисана књига „Бајкологија за луткаре“ о којој је говорио књижевник, Јован Царан рекао је да је ова књига издата прије неколико година, али да није имала прилику да се појави на подручју Источног Сарајева и да је добродошла људима који се баве луткарством.

- Она не говори о томе како анимирати лутку али важна ствар је у томе што дечија позоришта која се баве луткарством углавном на репертоару углавном имају бајке. Бајке саме по себи носе далеко веће значење него што то садашњи нараштаји слуте и тумаче те бајке.Ако хоћеш да урадиш неку бсајку онда разуми све што та бајка у себи носи. Изненадићеш се шта све ту има да се види и зашто се види- рекао је Царан.

Царан каже  да први дио књиге писан је на основу руског фолклористе који се зове Владимир Јаковљевич  Проп који су пратили тај такозвани пут хероја и установио да бајхка говорио о иницијацији- преласку из свијета дјетињства у свијет одраслих кроз испитивање неких.

- У бајкама обично буде неки елови као што је биберце и слично, они који још нису постали мушкарци. У другом делу говоримо о томе да постоје различите бајке, мушке и женске, и да су оне уствари наставно средство за одрастање, помоћ при одрастању јер се препричава касније та прича о иницијацији- напоменуо је Царан.

Царан је појаснио да у бајкама за дјечаке који треба да порасту имамо витезове који се боре са аждајама, пролазе кроз Бабарогину кућицу која је исто интересантна.

- Невоља углавном долази споља, а у женским бајкама невоље обично долазе изнутра, маћеха, али оне се доказују тако што иду да секу главе змајевима, него се доказују што спремају и припремају, односно оне су чисто сексуални симбол. Чак је и „Ружно паче“ нека врста иницијације, али пасивне јер је сам постао лепи лабуд - нагласио је Царан.

Он је додао да трећи дио књиге говори о томе зашто су најбоље код публике прошле и најтрајније бајке које слиједе пут истраживања корјена бајки.

На питање како класичне бајке данас разумију дјеца и одрасли Царан је рекао да се сада бајка интерпретира споља, механички, без сазнања од тога да је вјештица Бабајага на граници између свијета живих и свијета мртвих.

- Они чак нису ни прешли ту границу јер је Ивица својим триковима преварио Бабајагу , обрнуто. Код праве Бабароге мораш да докажеш да си спреман да уђеш у то царство ако си кост, завршио си у неком саркофагу који ти је појео месо, а овде Ивица ради обрнуто. Он потура пилећу кост да се покаже да није довољно дебео за то. Значи неки мотиви су ту из митологије, из теорије о чаробним бајкама, али су већ 1812. када је изашла та књига било исказано, али је изостало оно што нас дира, исконска тајна која је у нама увек - напоменуо је Царан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.