Промовисан 75. број часописа “Нова Зора”

Главни уредник “Нове зоре”, професор Милош Ковачевић рекао је да је осим редовних рубрика у 75. броју “Нове Зоре” новост културни блок посвећен бокељским писцима, гдје је заступљено 10 писаца, наводећи да ће у наредним бројевима настојати да обраде и ромску и крајишку књижевност.

Он је изјавио новинарима да је “Нова Зора” ризница свега што чини српску културу, као свесрпски часопис, подсјетивши да је од обнове часописа, 2004. године до данас, за “Нову Зору” око 4.000 аутора објавило више од 4.500 текстова.

“То је невјероватан податак, вјерујем да тога нема ни у Европи. жНова Зораж треба да има најбоље упориште у Републици Српској, јер је Република Српска, на неки начин, перјаница српских националних идеја које наш часопис прати и у првом плану, објављује националне текстове”, рекао је Ковачевић.

Он је додао да то посебно види у рубрици “Недоумице у језику”, уз програмски текст “Границе српскога језика”, наводећи да декларација о границама српског језика показује шта је српски језик био у историји и шта је данас.

“Нема никаквог основа да говоримо о босанском, хрватском и црногорском језику, јер се ради само о варијантама једнога, српскога језика и то показују сви могући научни критеријуми, без обзира на приговоре Хрватске академије знаности и умјетности, хрватског парламента и било чега другог”, истакао је Ковачевић.

Он је додао да је “Нова Зора” јединствен часопис који прати сва културна дешавања Срба из разних области, те да излази четири пута годишње, да само у једном броју има 300 страна.

Ковачевић је подсјетио да се кроз рубрику “Културна хроника Херцеговине”, коју припрема новинар Мишо Кисић, годишње представи више од 900 културних манифестација у Требињу.

Академик Јован Делић, главни уредник Зборника “Српска проза данас” који је посвећен књижевном дјелу Драга Кекановића, рекао је да је Кекановић водећи српски писац у Хрватској који је у посљедњих десетак година и код публике и код критике у Србији и српској књижевности остварио изузетан пробој.

Он је истакао да је поносан на зборнике, који су постали традиција, наводећи да су овакве монографије добили и Добрило Ненадић, Рајко Петров Ного и многи други добитници Ћоровићеве награде.

Делић је подсјетио да су овогодишњи лауреати награда “Светозар Ћоровић” и “Владимир Ћоровић” Слободан Мандић за роман “Регина Панонија” и историчар Миладин Милошевић, који је објавио историјску грађу непроцјењиве важности.

О новом броју часописа “Нове Зора” говорили су и оперативни уредник Зоран Радисављевић и секретар редакције Габријела Братић.

Промоцију 75. броја часописа “Нова зора” и Зборника “Српска проза данас” су организовали Народна библиотека Требиње и СПКД “Просвјета” из Билеће.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.