Пролаз

Снашло нас што нас снашло, рђаво или ваљано, ми поуздано знамо: и то ће проћи. Пролазност је свему и свима заједничка, све пролази и сви пролазимо, од стања до стања, а разлика је само у пролазима којима може или не може да се прође. Пролази се кроз садашњост, иде се према будућности, доспијева се у прошлост; или се вјечно пролази загонетним и тајанственим пролазима безвремености.

Тајних пролаза има и у временском одвијању живота. За њих знају само они који су упућени у тајну и чувају је од осталих, за које пролаз и прилаз нису слободни. Тајним пролазима пролазе дјеца, одрасли, искуства, подаци, нагађање, знање, жеље, вјештине, услуге, трговина, богатство, утицај, слабост и моћ, успјеси и неуспјеси, истине и лажи; односно, тајним пролазима пролази исто оно што нескривено пролази откад постоји пролажење, али, као што знамо од малена, тајност нађубрује значај и поспјешује му бујност, јер свака тајна је живац свеопште средишње тајне живота и свијета, која тајновито затрепери већ при најблажем призвуку било какве тајности.

Пролаз може да буде допуштен или ускраћен и на основу отворених јавних поступака утврђивања пролазног или непролазног успјеха, пролазне или непролазне оцјене. Поступак подвргавања јавним мјерилима пролазности увијек изазива извјесну узрујаност која може да нас обузме у толикој мјери да нам њен пролазак постаје пожељан као пролазак болести и бива праћен паћеничком мишљу: само да ово прође.

Онда када, без гледања кроз прсте, човјек сам себи наметне захтјевна мјерила за сопствене намјере, поступке, дјелатности, производе, он тада зазире од лукавог проласка утабаним пречицама дволичног успјеха, који има пролаз, има прођу, зато што се не суочава са слабостима него им ласка и њима се служи. Aко успијева да непоколебљиво пролази мимо заводљивости таквог успјеха, човјек пролази кроз јединствен пролаз поштеног преиспитивања вриједности у којем се не разазнаје разлика између онога што може да прође за њега и онога што може да прође за друге, а то може да прође јер добија општу пролазну оцјену времена и простора.

Увиђајући да смо пролазници кроз живот, да смо у њему само у пролазу, ми смо склони да се ограђујемо од одговарања на захтјев за узвишеност живота и да захтијевамо да нас тај захтјев заобиђе: ма, прођи ме се! Ипак, кад је у питању било које његово својство, па тако и узвишеност, живот је непролазно тврдоглав.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.