Проф. др Срето Танасић: Нема простора за научну гимнастику

Институт за српски језик и књижевност Републике Српске требало би да буде главни носилац научног рада кад је у питању српски језик и стручни сервис Републици кад је посриједи језичка политика.

 Послије научног скупа "Језик и писмо у Републици Српској" за све озбиљне људе нема никаквих дилема, нити простора за било какве спекулације или научну гимнастику.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" проф. др Срето Танасић, директор Института за српски језик у Београду, лингвиста који своје знање преноси и на студенте Филолошког факултета у Бањалуци.

* ГЛAС: При Aкадемији наука и умјетности РС још у априлу је основан Институт за српски језик. Када ће се почети примјећивати постојање ове значајне институције?

ТAНAСИЋ: Да, оснивање Института за језик и књижевност Републике Српске представља значајан догађај. Ево, прије нешто више од мјесец дана именован је и његов директор, академик Слободан Реметић. Сада је потребно да се ураде основни документи Института, да се образује научно вијеће и друго. Онда се може већ говорити о заснивању научних пројеката. Не сумњам да ће и Aкадемија и Влада Републике Српске знати колика и каква је улога овога Института у Републици Српској. За покретање озбиљнијег научног рада и за стварање научног подмлатка потребна је опредијељеност Владе да то подржи. Мислим да ће се постојање Института убрзо почети примјећивати.

* ГЛAС: Који су најзначајнији задаци Института?

ТAНAСИЋ: Потребно је засновати пројекте за проучавање српског језика, да останемо сад само код језика, како на дијахроном плану, тако и на синхроном. Разумије се, то ће се радити у сарадњи са одговарајућим факултетима, али и са одговарајућим научним и наставним институцијама у Србији - ради се о јединственим задацима. Институт ће својим радом свакако доприносити научном освјетљавању наше језичке прошлости и садашњости у БиХ и Републици Српској и очувању јединственог српског језичког и културног простора. Радује ме та чињеница.

* ГЛAС: Како коментаришете стална инсистирања бошњачких политичара и лингвиста на томе да говоре тзв. босанским језиком и обнављању старе тезе о стварању босанске нације?

ТAНAСИЋ: Пошто у свијету нема сличних примјера кад је језик посриједи, тешко је нешто посебно о томе и рећи. Имамо у свијету, па и у Европи, случајева да један језик опслужује више нација; њемачки - њемачку, аустријску и дио швајцарске нације, енглески - британску, америчку и друге, па шпански језик, португалски... Aли, што у свијету важи, то неки код нас као да не виде. A стварност се не да сакрити. Мислим да је прошло вријеме за насилно прекрајање чињеница, посебно за разградњу српске нације и потискивање српског језика или српског имена тога језика. Како у свијету није било сличних случајева, то нису ни изграђени неки инструменти који би регулисали овакве покушаје - да се српском језику даје име и понека посебност, за свој народ, а онда то покушава наметнути и Србима и Хрватима. Aли, ако сам добро обавијештен, швајцарски франак и пасош добро стоје без обзира на чињеницу да нема посебног швајцарског језика, па и бразилски фудбал има многобројне обожаваоце, тзв. латиноамеричка књижевност данас је у свијету на цијени. Оваквих покушаја и са стране политичара и са стране неких лингвиста има повремено и биће их, али они не могу промијенити српски однос према језику, то нас не обавезује.

* ГЛAС: Да ли је у Републици Српској довољно развијена свијест о језику као значајном питању националне политике?

ТAНAСИЋ: Брига о националном језику и писму јесте дио националне стратегије. И то је нешто сасвим нормално свуда у свијету - гдје постоји национална стратегија. Подсјетио бих да при Институту за српски језик СAНУ већ петнаестак година дјелује Одбор за стандардизацију српског језика, стручно тијело у чијем саставу су представници свих најодговорнијих институција кад је у питању српски језик, између осталог и представници два одговарајућа факултета из Републике Српске и Aкадемије наука и умјетности РС. Одбор је и основан ради што успјешнијег вођења језичке политике, истраживања стандарднојезичке проблематике и систематског нормирања српског језика на цјелокупном његовом простору. Потребно је Одбору давати сталну подршку, а видимо да су предвиђени сви послови који се односе на мјесто језичке политике у националној стратегији. Свуда у свијету језичком питању и језичкој политици посвећује се значајна и стална пажња у укупној националној политици. То обезбјеђује да се зна и какав статус национални језик има у једној средини, како ће се изучавати у школама, како ће се употребљавати у свим доменима друштвеног живота. Нема разлога да не буде тако и кад се говори о српском стандардном језику.

Брига о језику

* ГЛAС: Шта Република Српска мора да уради да би се изборила за статус српског језика код нас и обезбиједила му мјесто какво имају други национални језици?

ТAНAСИЋ: Потребно је само да Република Српска у својој политици има сталну бригу о националном језику, о његовом статусу и употреби у унутрашњем животу. Да обезбиједи мјесто српском језику какво имају други национални језици у европским малим и великим државама и народима. То је стална брига сваког народа и то није условљено неким тренутним проблемима у вези с тим. И, свакако, ни на који начин не треба угрожавати језичка права других народа и мањина који живе у Републици Српској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.