Проф. др Срето Танасић: Креирање језика политичка обавеза свих

Стањем српске језичке културе у Републици Српској, као ни статусом српског језика и његовог традиционалног писма - ћирилице не можемо бити задовољни.

Рекао је ово за "Глас Српске" директор Института за српски језик у Београду, члан Одбора за језик при Академији наука и умјетности Републике Српске Срето Танасић, истичући да  није довољно у свијести државних органа то да је језичка политика значајан елеменат укупне националне и државне политике, као ни у свијести оних који себе сматрају за образоване да се српски језик мора учити, његовати и поштовати правило да се он употребљава у своме стандардном лику увијек у унутрашњој комуникацији.

- Брига о културном идентитету је обавеза, а не само право. Језик и нација нису увијек омеђени државном границом, а тако је данас и са српским језиком и српском културом - додаје Танасић.

Он подсјећа да је у Републици Српској Уставом регулисано питање службеног језика и писма.

- Уз значајну "помоћ"  високог представника добили смо Члан 7 Устава који гласи: "Службени језици Републике Српске су: језик српскога народа, језик бошњачкога народа и језик хрватскога народа, док су службена писма ћирилица и латиница. Нигдје у свијету се тако не називају језици - истиче Танасић.

Наглашава да у овом члану Устава не пише да треба да буде тако мало ћирилице у Републици Српској и објашњава да смо дужни да чувамо јединство свога националног бића, да бринемо о јединству културног и језичког простора.

- Устав нас не спречава да водимо бригу о своме језику. То не спречава ни државу да креира своју језичку политику, то не ослобађа од одговорности све интелектуалце, културне раднике, новинаре и писце... све оне који се служе српским језиком да брину о његовој правилној употреби свуда и увијек кад је посриједи јавна ријеч - каже Танасић.

Ради вођења јединствене језичке политике на цјелокупном српском језичком простору и ради ефикаснијег организовања послова око стандардизације српског језика формиран је прије 15 година Одбор за стандардизацију српског језика, у чији састав су ушли представници релевантних институција Црне Горе, Републике Српске и Србије.

О многим важним актуелним питањима Одбор је дао своје мишљење, и у многим случајевима се то мишљење и поштује.

Одбор је иницирао и израду језичких инструмената - иновацију правописа, израду граматике, израду рјечника.

- Потребно је поштовати основне принципи језичке политике. Бар кад су у питању Србија и Република Српска, то не би требало да буде спорно. Морамо поштовати заједнички стандард и из истих инструмената српског стандардног језика изводити уџбенике и приручнике - сматра Танасић.

Према његовом мишљењу, нико не може укинути право на национални језик и писмо, на очување јединственог културног простора у чијој основи јесте српски језик и српско писмо. То нам гарантују и европски и документи уједињених нација. 

- Нико нас неће ни тјерати да се ми разумно, рационално и одговорно односимо о овоме питању, које по моме мишљењу лежи у основи националне политике, уколико се будемо неодговорно односили према њему, толико ће нам српски језик бити запуштенији, толико ћемо простора остављати за његово кварење, за уношење накарадних конструкција, за оцјену да смо народ са ниским нивоом културе - истиче Танасић.

Институт

Мислим да ћемо у годинама које долазе имати прилику да се обавијестимо о сарадњи са Институтом за српски језик и књижевност Академије наука и умјетности Републике Српске. Ту би требало заснивати пројекте и планирати стварање кадрова. Знам да то није посао који је могуће извести за годину, али мора му се прићи и мора се у државној каси наћи новац за такве пројекте, рекао је Танасић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.