Проф. др Срето Танасић: Излизани говори јавних личности

БAЊAЛУКA - Колико данас мало бринемо о српском језику, нарочито када је у питању његова службена и јавна употреба, доказ су све чешће "излизани" говори јавних личности, нарочито политичара.

Рекао је то за "Глас Српске" директор Института за српски језик проф. др Срето Танасић. Он истиче да данас не можемо бити задовољни стањем српског језика у службеној и јавној употреби, а то значи свуда у границама његовога простирања.

- У школама се мало учи, нарочито када је у питању језик, а државни органи ни у Републици Српској, као ни у Републици Србији, не налазе начина да обавежу наставнике да раде оно за што примају плату - каже Танасић.

Велики проблем је и то, сматра он, што се на студијама српски језик не изучава готово нигдје на нашим факултетима и онда "није чудо што нам је ситуација са језиком у употреби у свим областима друштвеног живота сувише суморна".

- И сад долазимо до резултата таквог стања: парламент, телевизија. У парламенту говоре људи различитих професија. Свакодневно слушамо лош српски језик. Бројна су огрешења о правила језичке норме. Далеко смо од узорног стандардног језика, нема љепоте говора, крше се принципи јасноће, принципи економичности - указује Танасић.

Према његовим ријечима, говори се да би се говорило, да би се дјеловало учено, а често је на дјелу празнословље. - Говорници се ухвате за неку ријеч или фразу коју чују па им се учини да је шик и не остављају је. Што смо даље од граматике српског језика - то се чини да је боље.

- Не води се рачуна о смислу па чујемо да је ниво безбједности грађана на високом нивоу, умјесто да се каже једноставно: безбједност грађана је на високом нивоу, подигнута је на виши ниво и сл. Туђице се користе без потребе и преко мјере и често без познавања њиховог значења. Одједном све постаде "транспарентно", ништа не можемо учинити без "апликације" - наводи неке од примјера Танасић.

Он сматра да је посебна прича језик на јавним написима, рекламама, те у називима предузећа.

- Кад прошетамо улицама Бањалуке, као и Београдом, као да смо у неком провинцијском граду Велике Британије или у Тексасу. И у слици и у ријечи. Као да су Срби далеко од ових улица, па пишемо некоме другом  - категоричан је Танасић.

Када је у питању писмо јавних установа, Срето Танасић истиче да је јасно да би ћирилица морала бити примарна, као српско национално писмо, које је у посљедњим деценијама прекомјерно потиснуто из употребе.

Он додаје да је језик једно од најзначајнијих оруђа националне културе и дужност нам је да чувамо јединствен српски језички простор.

- У том погледу немамо против себе никакве препреке. Све међународне институције културе, и не само оне, на то нас и обавезују. Можемо имати само себе против очувања свога националног језика, уколико немамо довољно свијести о обавези да његујемо свој језик. Пошто је ово година језика и књиге, прилика је да учинимо нешто више за обезбјеђивање статуса српског језика и писма - истакао је Срето Танасић.

Отрцане фразе

- Јавни говор нам је сиромашан, преплављен отрцаним фразама, неразумљивим или празним конструкцијама, често препун страних ријечи, као неких шарених закрпа. Зато нам језик, у поређењу и са другим малим језицима, изгледа некако јадније. Брига о националном језику и ћирилици, о његовој употреби на српском националном и језичком простору мора бити уграђена у државну и националну стратегију - рекао је проф. др Срето Танасић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.